Na skoro svakom internet forumu postoji tema jezičkih nedoumica i grešaka, gde se u najsitnije detalje raspravlja o najtananijim i najsitnijim gramatičkim i praopisnim začkoljicama, u koje ponekad nisu sigurni ni oni kojima je jezik profesija.
Kao rezultat standardizacije i normiranja jezika, pojavljuju se različiti priručnici, gramatike i pravopisi. Međutim, pravila data u navedenim priručnicima nisu definitivna.
Jezik se stalno menja iz različitih razloga, a zadatak lingvista je da te promene prate i one koje su dobre i opravdane-prihvate, a one koje nisu-isključe iz standarda.
Ovo su najčešće nedoumice koje se javljaju:
Negacija uz glagole se piše odvojeno
"Neznam, neželim, nemogu" su katastrofalne nepravilnosti. Pravilno je "ne znam", "ne želim", "ne mogu". Izuzetak su reči "neću" i "nemoj" koje se pišu sastavljeno.
Negacija uz prideve se piše sastavljeno
"Ne srećan", "ne umoran", "ne zadovoljan" su nepravilni oblici. Pravilno je "nesrećan", "neumoran", "nezadovoljan".
Prezent glagola "biti"
Pravilno je "ja bih, ti bi, on/ona bi, mi bismo, vi biste, oni bi". Sve ostalo je nepravilno.
Kada se rečca "li" odvaja
"Da li", "je li", a ako pišemo u skraćenom obliku takođe sastavljeno da l’, je l’ (nipošto se je l’ ne meša sa jer!)
Jednina reči čitaoci, branioci, primaoci...
Čitalac, branilac, primalac, a nikako čitaoc i slično.
Hvaliti i faliti
Kada vam nešto nedostaje, onda vam fali, a kada je neko nešto dobro uradio, onda se on hvali.
Hoćemo ili nećete?
Uvek i isključivo - piše se zajedno.
Slovo J, da ili ne?
Slovo J je suvišno u prošlom vremenu (učio, radio, bio), ali je neophodno u prisvojnim zamenicama - moje, tvoje.
Glasovne promene
Pravilno je reći potpredsednik, a nepravilno je napisati podpaliti, hrvacki, svecki, srbski...
Superlativ je uvek jedna reč
Najbolji, najjači, najslabiji, a ne naj bolji, naj jači, naj slabiji...
ODVOJENO I SASTAVLJENO PISANJE REČI
- Ako je rečca li povezana s karakterom rečenice ili sa glagolom, piše se odvojeno: Da li si tu? Je li tako? U razgovornom stilu se javlja i uzrečica je li koja se takođe piše odvojeno, a u množini se upotrebljava i oblik jelte.
- Rečca ne za negiranje se ne spaja s glagolima: ne znam, ne shvatam… Izuzeci su glagoli: neću, nemam, nemoj, nisam.
- Odvojeno se piše rečca i te koja služi za isticanje: i te kako.
- Kod prideva i imenica rečca ne srasta sa drugom reči, pa tako imamo nečoveka, neznanje, nezrelog ili nepismenog, a ne – ne čoveka, ne pismenog…
- Zamenice sa ni se pišu spojeno bez predloga, ali kada se upotrebe s predlogom, on razdvaja sastavnice: ni od koga, ni u što, ni sa čim.
- Pomoćna reč put piše se spojeno sa brojevima jedan, dva i tri: jedanput, dvaput, triput, ali odvojeno uz višečlane brojeve čiji je poslednji član jedan, uz redne brojeve i zamenice: trideset i jedan put, prvi put, ovaj put; dok se oblik puta uvek piše odvojeno: dva puta, tri puta, nekoliko puta.
- U spojevima predlog-imenica, spojeno se pišu nova, pomerena značenja konstrukcije: naprečac, zauzvrat.
- Odvojeno se piše u kratko vreme, ali u značenju sažeto, piše se spojeno: ukratko.
- Sastavljeno se pišu spojevi prideva koji čine tesnu vezu, podrazumevanu smisaonu celinu: ćirilometodijevski jezik.
- Odvojeno se pišu predloške veze s ličnim zamenicama: preda mnom, sa mnom, uza me.
PISANJE REČI SA CRTICOM
- Kada je reč o terminu e-mail / email / mail, u srpskom jeziku, pravilno je reći i pisati imejl ili mejl. Imejl-adresa se piše sa crticom.
- Prefiksoid radio koji se odnosi na zračenje, piše se spojeno: radioaktivnost, ali onaj koji se odnosi na radio/radijski, piše se sa crticom: radio-televizija.
- Prefiksoid foto koji se odnosi na fotografije piše se spojeno kada je druga sastavnica nesamostalna: fotograf, ali sa crticom ako je druga sastavnica
samostalna: foto-atelje, foto-kopija, foto-montaža.
- Sastavljeno se piše složenica sa prefiksoidom auto kada znači-samo ili sopstveni: autoportret, autobiografija, ali kao skraćenica od automobil ili automobilski, piše se sa crticom: auto-trke, auto-put, auto-kamp.
- Ako se dva formanta pojave udvojeni ili u proširenim vezama, normira se odvojeno pisanje: auto i moto trke.
- Kada se imeničke i pridevske izvedenice kombinuju s brojevima da bi se izbegle duge reči, deo pisan ciframa se s drugim delom povezuje crticom: 48-časovni, 30-satni.
- Crtica se piše kao spojni znak između drugog dela složenice ili izvedenice i prvog njenog dela izraženog ciframa: 75-godišnjak.
- Pravopis propisuje da je bolje pisati dvadesetak slovima, nego 20-ak.
- Kada su u pitanju uzvici, spojeno se piše uzvik upomoć, a primeri poput jao-jao, tip-top, hm-hm se pišu sa crticom.
- Spojevi kod leksike stranog porekla se prilagođavaju pravilima srpskog jezika ili se prenosi pravopis iz jezika iz kojeg se reči preuzimaju u slučaju da je spoj značenjski neprozirni: bajpas, rentakar, fusnota.
- Pravilno je pisati zookultura, zoologija, ali zoo-vrt kao skraćenicu od zoološki vrt.
- Lekseme s prefiksoidom video pišu se spojeno kada je druga sastavnica nesamostalna ili značenjski neprozirna: videoteka, ali sa crticom video-plejer kada je druga sastavnica samostalna.
- Kada su u pitanju tradicionalna i njima slična relativno novija stilska skraćenja kod kojih se prva sastavnica (imenica) oseća kao pridev, pišu se sa crticom: fiks-ideja, set-lopta, set-meč lopta.
- Udvojena ženska prezimena se, kao i udvojena muška, pišu odvojeno: Olga Petrović Kojić
- Kombinacije različitih boja pišu se sa crticom: crno-žuta
- Složenice za obeležavanje nijansi se pišu spojeno: zelenkastoplav, tamnozelen.
Ove reči se javljaju kao najčešće nedoumice: Evo koje se pišu spojeno, koje odvojeno, a koje sa crticom:
1. Rećiću ili reći ću, doćiću ili doći ću i slično?
Ako se neka reč u infinitivu završava na „ći“, onda se piše odvojeno. Znači: pomoći ću, ali pogledaću, prihvatiću, pripaziću…
2. Naprimer ili na primer?
Piše se odvojeno – na primer.
3. Sve jedno ili svejedno?
Piše se spojeno, svejedno, ako koristimo reč da istaknemo da su neke dve stvari podjednako moguće. Odvojeno se piše u ustaljenim izrazima koji ne izražavaju podjednake mogućnosti nečega kao što su: sve jedno te isto, sve jedno za drugim i slično.
4. Dobro došli ili dobrodošli?
Kao izraz dobrodošlice piše se odvojeno: „Dobro došli, dragi gosti!“. U slučajevima kada se koristi da izrazimo da nam je nešto potrebno i da bismo ga drage volje prihvatili, piše se spojeno. Primer: „Prilozi su dobrodošli“
5. Preda mnom ili predamnom?
Kao i svi izrazi koji sadrže reč „preda“, piše se odvojeno preda mnom.
6. Zamalo ili za malo?
Koriste se oba, ali u različitim situacijama. Spojeno se piše kada ga koristimo kao sinonim za nešto što se gotovo desilo, ali ipak nije: „Zamalo da se onesvestim!“ (ali nisam). Odvojeno se piše kada se nešto za malo NIJE desilo, ali ipak jeste: „Za malo sam promašio metu!“ (Ipak sam promašio). Razlika u značenju vidi se u sledećem primeru: „Zamalo sam propustio voz!“ (ali ipak sam ga uhvatio) i „Za malo sam propustio voz!“ (skoro sam stigao ali mi je otišao).
7. Ponekad ili po nekad?
Pravilno je ponekad.
8. Kad god ili kadgod?
Oba su pravilna.
9. Nadalje ili na dalje?
Pravilno je nadalje.
10. Ne dam ili nedam?
Pravilno je odvojeno, ne dam.
11. Ionako ili i onako?
Pravilna su uglavnom oba, osim u izrazima kao što je: „I ovako i onako nekako ćemo uspeti.“
12. Da li ili dali?
Kao upitna rečca pravilno je odvojeno: „Da li vidiš onu pticu?“, ali kao glagol „dati“ u trećem licu množine piše se, naravno, spojeno: „Dali su mi dobra sedišta.“
13. Samnom ili sa mnom?
Pravilno je odvojeno, sa mnom.
14. Apropo ili a propo?
Iako je u svom izvoru odvojeno, po našem pravilu pravilno je pisati spojeno, odnosno apropo.
15. Malo pre ili malopre?
Malopre se piše ako je u pitanju prilog koji znači maločas. Ali ako hoćemo da kažemo da se nešto dogodilo malo pre nečega drugog, piše se odvojeno. „Stigao sam malo pre radnog vremena.“
16. Itekako ili i te kako?
Pravilno je odvojeno, i te kako.
17. Vi bi ste ili vi biste?
Pravilno je „vi biste“.
18. Lap top ili laptop?
Pravilno je laptop.
19. Rent-a-kar ili rentakar?
Pravilno je rentakar.
20. Nijedna ili ni jedna?
Koriste se oba. Najčešće se piše spojeno, osim kada želimo da naglasimo značenje. Recimo: „Nijedna ptica nije crna“, ali zato „Ni jedna ni druga ptica nije crna“.
21. Jel ili je l’?
Koriste se oba, mada pravopisi preporučuju spojeno pisanje.
22. Posle podne ili poslepodne?
Kao vremenska odredba piše se odvojeno: „Doći ću posle podne.“, a kao imenica spojeno: „Nije ga bilo čitavo poslepodne.“
23. Po malo ili pomalo?
Kao prilog koji označava malu količinu ili određenu meru piše se spojeno: „To je pomalo smešno.“ U distributivnom značenju piše se odvojeno: „Svako je dobio po malo mleka.“
24. Dabogda ili da bog da?
Pravilno je spojeno, dabogda.
25. Ustvari ili u stvari?
Piše se odvojeno, u stvari.
26. Za ništa, nizašta ili ni za šta?
Pravilno je u tri odvojene reči: ni za šta.
27. Bezveze ili bez veze?
Pravilno je odvojeno, bez veze, kada je u pitanju spoj predloga „bez“ i imenice „veza“. „Ostao sam bez veze.“ U slučaju prideva „bezvezan“ piše se spojeno: „Bezvezna priča“.
28. Godinu i po ili godinu ipo?
Pravilno je godinu i po.
29. Laboratorija ili labaratorija?
Pravilno je laboratorija.
30. Vegeterijanac ili vegetarijanac?
Pravilno je vegetarijanac.
31. Ubuduće ili u buduće?
Ako koristimo kao prilog, onda se piše spojeno, ubuduće. „Ubuduće karte će koštati dvostruko više.“ Ako koristimo kao spoj predloga i prideva, onda ide odvojeno: „Uzdam se u buduće uspehe.“
PLEONAZAM (upotreba suvišnih reči u govoru i pisanju)
- Čak šta više – Pravilno je čak ili štaviše.
- Često puta – Pravilno je često ili više puta.
- Kao na primer – Pravilno je kao ili na primer.
- Izađi napolje– Dovoljno je reći izađi.
- Siđi dole – Dovoljno je reći siđi.
PISANJE VELIKOG SLOVA
- Dodaci uz imena kao što su ustaljeni atributi, titule i slično, koji su sastavni deo imena ili se upotrebljavaju umesto njega, pišu se velikim slovom: Don Žuan, ali u opštem značenju donžuan – zavodnik.
- Velikim početnim slovima pišu se imena etničkih grupa, nacionalnih manjina i slično: Južni Sloveni, dok se malim početnim slovom piše prva reč u sklopovima gde prva reč ima značenje atributa: stari Rimljani.
- Imena planina i drugih uzvišenja, nizija, polja, kotlina, poluostrva i zaliva koja su dvočlana, samo se prva reč piše velikim slovom: Fruška gora, Panonska nizija, Pančićev vrh.
- U značenju zajednica manastira, obe reči se pišu velikim slovom: Sveta Gora.
- Pridevi izvedeni sufiksima koji nisu -ov, -ev i -in se pišu malim slovom: srpski, božji, božićni, uskršnji, ali se u formulaciji u čestitkama ustalilo: Srećni Božićni i Novogodišnji praznici.
- U nazivima saveza država ili regionalnih organizacija, samo se prva reč piše velikim slovom: Evropska unija, Evroazijska unija.
- Velikim slovom pišu se imena iz umetničkih dela, simbolička imena ličnosti iz javnog delovanja: Deda Mraz, Pipi Duga Čarapa, Kosovka Devojka, Duško Dugouško…
- Nazivi vrste robe, artikala, odnosno serijskih proizvoda, lekova i slično, bez obzira na to da li su poreklom vlastita imena ili ne, pišu se malim početnim slovom: šampanj / šampanjac (penušavo vino), skandinavka (vrsta skandinavke), vat i tesla (merne jedinice, prema imenima zaslužnih naučnika)
- Malim slovom pišu se nazivi koji označavaju versku, rasnu, antropološku, ideološko-političku, stručni ili neku drugu pripadnost: hrišćanin, pravoslavac, musliman, crnac, kromanjonac, komunista, partizan, četnik, nadrealista…
Ispravne reči – pogrešne reči
- Izviniti – Izvinuti
- Dezert – Desert
- Seksepilan – Seksipilan
- Sumnjam – Sumljam
- Prekjuče – Preključe
- Evro – Euro
- Maršruta – Maršuta
- Žurki – Žurci
- Gomila – Gromila
- Oftalmolog – Oftamolog
- Protestovati –Protestvovati
- Karniš(n)a – Garnišla
- Inženjer – Inžinjer
- Kalodont – Kaladont
- Stajati – Stojati
- Žalostan – Žalosan
- Crnpurast – Crmpurast
- Triatlon – Trijatlon
- Uvezen – Uvežen
- Zelembać– Zelenbać
- Video rikorder – Video rekorder
- Šeststo – Šesto
- Kontroverzan – Kontraverzan
- Patofne – Pantofne
Ispravne konstrukcije – pogrešne konstrukcije
- Kod kuće sam – Kući sam
- Sve vreme – Svo (celo) vreme
- U vezi s tim – U vezi toga
- Gledati televiziju – Gledati televizor
- Doći autobusom – Doći s(a) autobusom
- Kuda ideš – Gde ideš
- Konsultovati se s nekim – Konsultovati nekoga
- S obzirom na to da – Obzirom da
