ANEGDOTE

Guzina, Prdavica, Karagaće: Evo kako su nastala najsmešnija srpska prezimena!

Neka prezimena nam danas mogu zvučati smešto, ali u vremenu kada su nastala, ona su imala potpuno drugačije značenje

Zanimljivosti 07.08.2020. - 10:07h Autor: Stil/Opanak
Foto: Shutterstock

U mestima gde su se rano počele voditi matične knjige i gde je postojala dobra administracija (prostori Austrougarske i Mletačke republike), kao i tamo gde je jako bio izražen plemenski sistem, stara rodovska plemena su se dugo održavala tako što se nisu menjala često.

 

Međutim, na prostorima današnje uže Srbije prezimena su kasno uvedena i često su se menjala. U današnje vreme nositi prezime je sasvim obična stvar, ali nisu sva prezimena isto tako obična. Pored onih zvučnih i poznatih Jovanović, Petrović Ilić, Milanović, postoje i ona još zvučnija, a manje poznata srpska prezimena, koja ponekad mogu nositi i pogrdno značenje npr. Ružan, Trtić, Zaklan, Dželatović, Prkić, Prstić, Kasapić, Guzičić, Kurandić…

 

3 razloga zašto NIKAD ne smete da rešavate tuđe probleme: Ponekad čak i najbolje namere imaju strašne posledice!

foto: Shutterstock

Prezimena su kod nas najčešće nastajala prema očevom imenu, zanimanju ili nadimku, a ponekad i prema mestu u kojem porodica živi ili iz kojeg se doselila. Na primer, prezimena poput Vračar, Kasapić, Drndar, Svirac, Češljar, nastala su prema zanimanju oca, dok ima i onih danas nama smešnih prezimena, koja su u vreme kada su nastala imala potpuno drugačije značenje, pa je tako prezime Karagaće nekada označavalo čoveka koji nosi crne pantalone, jer su se pantalone tada nazivale gaćama.


Srpska prezimena poput Zaklan, Prdavica, Istinić, Lisičić, Guzina, Šarac su hercegovačkog porekla i najverovatnije su nastala od nadimaka.

 

O tome kako su nastala neobična prezimena, postoji i nekoliko anegdota.

 

Prema jednoj, Srbi koji su živeli na prostorima Austrougarske davali su sami sebi smešna imena prilikom popisivanja, jer su na taj način želeli da se usprotive Austrougarskoj vlasti, ali su kasnije bili primorani da ih zadrže, kako ne bi izgubili svu imovinu prilikom promene prezimena.

 

Prema jednoj drugoj anegdoti, državni činioci Austrougarske su sami zapisivali kao prezimena lične ili porodične nadimke pojedinaca, pa su tako nastali Nepergaće, Dronjak, Krivošija i druga prezimena sa pogrdnim prizvukom.

 

Tek 1842. godine, naredbom kralja Aleksandra, u Srbiji se uvode prezimena kao obavezan vid identifikacije.


Baba Vanga je znala kada će umreti i u ko će naslediti njene moći: Ne bojim se smrti, rodiću se ponovo u ovom obliku!

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...