Svi mi nekada koristimo male, bele laži kada želimo da se izvučemo iz neprijatne situacije ili opravdamo kašnjenje, ali postoje ljudi kojima je laganje u krvi. Oni će izmisliti neku stvar, ne zato što moraju, već zato što im je takvo ponašanje prešlo u naviku.
Definicija patološkog lažova je sledeća: To je osoba koja ima dugu istoriju učestalog laganja za koje nije vidljiv psihološki motiv ili neka korist. Ni nauka, danas nema tačan odgovor zašto ti ljudi lažu čim zinu.
Takvi ljudi su nesposobni da razmotre posledice svojih laži, a strah da će biti razotkriveni kod njih se ne javlja. Oni često misle da su inteligentniji od ostalih i da nikada neće doći dan kada će njihove laži izaći na videlo.
Poremećaji ponašanja
Mnogi su istraživanjima pokušali da otkriju uzroke patološkog laganja, ali do tačnih rezultata nisu došli. Ljudski um je vrlo složen, pa nauka još nema odgovore na mnoga pitanja o patološkom laganju, ali udružena s iskustvom i opažanjima psihijatara i drugih stručnjaka može ponuditi neka rešenja.
„Znamo da je patološko laganje spontano, često izazvano impulsivnošću.
Česte karakteristike patoloških lažova:
- narcizam
- sebičnost
- opsesivnost, potreba za kontrolom, kompulsivna ponašanja
- impulsivnost
- agresivnost
- ljubomora
- manipulativna ponašanja
- socijalna neprilagođenost
- nisko samopouzdanje
- bes
'Veštine' laganja
Treba imati na umu da je za mnoge patološke lažove, laganje gotovo kao automatski odgovor. Međutim, ima i onih koji uživaju u laganju i ne žale zbog ni jedne neistine koju su izgovorili. Takve osobe svoje „veštine” koriste kako bi povredile ljude oko sebe i kako bi iskrenule svaku činjenicu. Ovakve osobe i kad kada govore istinu, barem neki detalj izmene.
Psiholog Marija Hil je nabrojala šest karakteristika svojstvenih ljudima koji patološki lažu.
1. Proučavaće vas
Njegovi ciljevi mogu biti skriveni, ali sigurno je da ne želi da vi znate istinu. A kako biste nekoga zavarali, prvo ga trebate proučiti i videti u šta bi mogao ili ne bi mogao poverovati. Lažovi su poznati po „studiranju” osoba pred kojima žele steći prednost. Drugim rečima, traže njihove slabosti.
2. Nisu empatični
Okoreli lažov nema nikakve moralna ograničenja ni svest o tome kako njegovo laganje utiče na osećanje i reakcije drugih. Pre nego što izrekne laž neće razmisliti o njenim mogućim posledicama, a za njih i ne mare. Njima nedostaje sposobnost da promisle o tome kako se druga osoba zbog njihovih laži može osećati, odnosno nedostaje im empatičnosti.
3. Ne osećaju krivicu zbog laži
Osoba koja je lagala, a ima normalan nivo empatije i brige za druge, osetiće olakšanje kad se razgovor skrene s teme o kojoj je lagala. Patološkog lažova to ne muči i ne smeta mu što ga ispitujete.
4. Obično ne rade ono što mislite da rade
Oni ne dodiruju stalno nos, ne premeštaju se s noge na nogu, niti izgledaju pomalo ljigavo dok lažu, kako se često misli. Vrlo iskusni lažovi mogu vas svo vreme gledati u oči, delovati opušteno i druželjubivo.
6. Savlada ih bes
Sećate se kako ste se osećali kao dete kada su vas roditelji, prijatelj ili učitelj ulovili u laži? Jeste li osećali krivicu, tugu ili strah da ta osoba više neće lepo misliti o vama? Patološki lažovi to ne osećaju, neka istraživanja pokazuju da njima nije neprijatno kada ih ulovite u laži, ali mogu postati agresivni i besni kada su „provaljeni”.
