Vangelia Pandeva Dimitrova Gušterova, poznataija kako Baba Vanga rođena je 1911. u Strumici i bila je bugarska proročica čije ime je postalo poznato gotovo čitavom svetu.
Odrasla je u veoma siromašnoj porodici – otac paor jedva je prehranjivao porodicu, a majka joj je umrla kada je imala samo tri godine. Nedugo potom otac joj je mobilisan i poslat u rat, a on Vangi su se starale komšije. To su bile teške godine za već siromašnu porodicu bez majke. Kada se vratio iz rata otac se ponovo oženio.
Nakon rata život je nastavio da teče, samo ovoga puta u novoj državi – kraljevini SHS, kojoj je pripala i Strumica. Međutim, zbog ekstremnog siromaštva i ne mogućnosti da prehrani porodicu, Vangin otac ih 1923. seli u Novo selo, bliže svojoj rodbini. Tamo je Vanga doživela prvu u nizu tragedija koje su zauvek obeležile njen život.
Usled ekstremno jake oluje koja je zahvatila selo, a koja je Vangu zatekla daleko od bilo kakvog zaklona, tada mršavu i sitnu devojčicu krhke građe vetar je bacio na tlo, pri čemu je doživela povrede i tela i glave. Ostala je zatrpana u gomili peska, a našli su je tek nekoliko dana kasnije u jako lošem stanju. Njene oči su od peska i prljavštine bilo potpuno zatvorene i nije mogla da ih otvori.
Uprkos brojnim lekarskim intervencijama i dvema operacijama – jednoj u Skoplju i jednoj u Beogradu, Vanga više nikada nije progledala, njeni kapci ostali su zatvoreni do kraja života.
1926. godine otac odlučuje da je pošalje u školu i dom za slepe u Zemunu. Odlazak u Zemun druga je velika prekretnica u njenom životu – događaj koji joj je doneo u isto vreme i najveću sreću i najveći bol.
U Domu za slepe Vanga je pronašla sebe, naučila je brajevu azbuku, stekla prijatelje i upoznala ljubav svog života – mladog, takođe slepog Bugarina Dimitrija Gušterova. Volela ga je od prvog trenutka kada je čula njegov glas, a i on je beskrajno voleo nju. Nažalost, uprkos veridbi i planovima o zajedničkom životu, ljubav nije potrajala, jer je 1929. Vangin otac došao u Dom da je vrati kući u selo, nakon što mu je druga žena preminula i ni bilo nikoga da vodi računa o troje mlađe dece i domaćinstvu. U Vangi se sve slomilo tog trenutka, svi planovi koje je imaala za život sa Dimitrijem, sve želje i snovi nestali su u trenutku. Ali, nije razmišljala ni sekunda, smatrala je da je dužna da pomogne ocu i da žrtvuje svoju sreću zarad dobrobiti porodice. Njenom vereniku to je slomilo srce. Ali, i Vangino je bilo slomljeno.
„Ljubav i sudbina su dve različite stvari, a ljudi ne prestaju da ih mešaju. One su sve samo ne isto. A, da li je bilo moguće – da, bilo je, da je moja ljubav bila sudbina“, izjavila je Vanga kasnije kada je u retkim trenucima pričala o ljubavi svog života, koju je tada morala da napusti.
Iako je bila jako mlada i slepa, a otac je radio po ceo dan, Vanga je sasvim sama uspešno brinula o troje dece, od kojih je jedno bilo beba (maćeha joj je umrla na porođaju) kuvala i odžavala celo domaćinstvo. Iako je još u vreme boravka u Domu za slepe u Zemunu Vanga imala snove i vizije koje nije umela da objasni, po povratku u selo oni su postali intenzivni i gotovo svakodnevni.
Veoma često je sanjala, ali te snove je opisivala kao vizije, kao nešto jasnije i opipljivije od snova, ali nije umela da ih sasvim objasni i samo sporadično je govorila ljudima ono što bi u svojim snovima videla, čula ili osetila. U maloj sredini u kakvoj je živela, ljudi su nakon toga počeli da je drugačije gledaju, prozvali su je vešticom i čak se žalili lokalnom svešteniku koji je porodicu pokušao da udalji iz crkve i sugerisao da je u Vangu ušao sam đavo. Otac ju je srdačno branio i verovao joj. A, kako i ne bi, kada je jedne noći, dok je bila sama u kući sa troje dece, sanjala san koji je natrao da skoči iz kreveta, izvuče svo troje dece napolje i time im spasi živote, jer samo nekoliko trenutaka nakon što su napustili trošnu seosku kuću – dogodio se razoran zemljotres koji je sve sravnio do temelja.
Nakon smrti oca Pande 1940. godine, Vanga doživljava još jedan slom koji je podela veoma teško. Pala je u trans iz kog se nije budila danima i za vreme kog je, prema tvrdnja svedoka, izrekla neka od svojih najvećih proročanstava. Među njima su bili i bombardovanje Beograda 1941. godine, smrt bugarskog cara Borisa, koji ju je posetio godinu dana pre svoje smrti, razorni zemljotres u Skoplju, otmicu italijanskog premijera Alda Mora i tačan datum smrti svog, tada još uvek nepostojećeg supruga
Kao što je i navela u svom citatu o ljubavi i sudbini, Vanga se 1942. ipak, udala za ljubav svog života, voljenog Dimitrija i preselila u Petrič u Bugarskoj, gde je ostala da živi i nakon njegove smrti i do kraja svog života.
Kako su godine prolazile, njene vizije bile su sve jače, a glas o ženi koja je predvidela neke od najvećih katastrofa koje su zadesile Balkan i Evropu, proneo se okolnim zemljama. Procenjuje se da je za njenog života oko milion ljudi zatražilo pomoć i savet od Baba Vange. Među njima bili su ruski i evropski plemići, ruska tajna služba KGB, buržoazija, političari, poslovni ljudi, bolesni, oni koji su očajavali i tugovali zbog bližnjih. Stvari su išle dotle da su lokalni biznismeni dolazili kod nje po savet na kom mestu da grade naftna postrojenja ili fabrike, jer su verovali njenoj proceni da će tamo naći naftu ili će to biti najbolje mesto za proizvodnju onoga čime su se bavili.
Vanga je uvek i na sve imala odgovor, reklo bi se tačan, jer su se ti isti ljudi iznova i iznova vraćali kod nje sve do njene smrti.
Nije volela da govori o svom daru, pogotovo zbog velike stigme koju je proizveo u njenom okruženju, ali jedna stvar koju je rekla pred kraj života govori mnogo o tome kako su izgledala osećanja ove žene dok je proživljavala te vizije i susrete „sa onoga sveta: "Mislila sam da je nagore to što vidim snove drugih ljudi, njihov bol, strepnju i patnju, ali onda se sve promenilo – videla sam i njih, sa živima su počeli da dolaze i njihovi mrtvi. I, tada je počelo da boli sve, baš sve...!"
Vanga je preminula 1996. godine, a njenoj sahrani je prisustvovao i tadašnji predsednik Bugarske. Nakon njene smrti, naučnici su želeli da vrše ispitivanja na njenom mozgu, kako bi pronikli u tajne fenomena koji je ova nesvakidašnja žena posedovala, ali njena porodica to nije dozvolila.
Bila je mudra i kada su je pitali da li ima nešto što ne govori ljudima koji kod nje dolaze po pomoć, rekla je:" Ne govorim im da će umreti, iako vidim i kad i kako, ali ne mogu, slažem ih ili prećutim, jer čemu to? Smrt ne možeš zaustaviti, a uništićeš ostatak života."
Baba Vanga je do današnjeg dana ostala sinonim za ono što smatramo vidovnjakom, osobom koja vidi budućnost i nekog ko poseduje nadljudske moći. Ni 25 godina nakon smrti nije prestala da intrigira, a ljude je ostavila da se pitaju da li i kako je bilo moguće znati i "videti" stvari koje je Vanga videla.
O njenom životu i predskazanjima koja je dala snimljen je i dokumentarni film po nazivom Fenomen.
