Pre 25 godina listala sam sjajne časopise, pažljivo proučavala stranice mode i lepote, brižljivo čitala savete "kako zadovoljiti voljenu osobu" i td. Danas, iz navike gledam teme "Kako ne ostariti", "kako sakriti godine" i druge vrste smeća... Ono što želim da kažem onima koji sada imaju 25 - 30 godina: Nemoj da gubiš vreme!
Starenje je super!
Evo, recimo, uzmite moj primer: pola života se borim protiv starenja! Starenje je pobedilo. Zašto sam gubila vreme? Zašto nisma priznala poraz i jednostavno živela? Ne znam.
Celog života se pretvaramo da smo društveniji, seksualno oslobođeni, mlađi, moderniji ... Potrošila sam silne pare pokušavajući svakih 20 dana da prefarbam sedi izrastak na glavi. Pre godinu dana mi je dosadilo. Ne mogu da slušam naklapanja u frizerskom salonu.
Kada sam "prelomila" sa sedom kosom, tada sa odustala i od dijeta. Od tada imam 10 kg viška, ali nikad srećnija nisam bila. Po prvi put u svom životu jedem ono šta hoću i koliko hoću.
Prestala sam da trošim novac na skupu šminku, jer ionako godinama stavljam samo maskaru i ruž. Imam 52 godine, ali u svojoj glavi se osećam kao da mi je 30.
Ne, nisam luda. Vidim ja lepo sve bore i staračke pege, ali govorim vam kako se osećam u duši.
Mnogi ljudi su mi prilazili sa komentarom tipa: "Zašto si se predala?", "Zašto se ne boriš protiv starenja?" Oooo, ja se itekako borim! Borim se da budem srećna onakva kakva sam zaista, a ne onakva kakva po nekim standardima treba da budem.
Da, možda sam prestara za neke stvari poput ovog:
Prestara sam da oćutim na uvrede, na zlobne komentare, na "dobronamerne savete"... Više nema one izreke: "Ćutanje je zlato!" Kad me neko uvredi, samo pomislim - šta ako više ne dobijem priliku da mu vratim milo za drago?
Prestara sam da se brinem o tome kako izgledam. Pre neki dan muž kaže da izađemo sa prijateljima na večeru. Ja nemam ništa da obučem, kao i svaka žena. Ali pomislim, jedina osoba kojoj treba da se dopadnem je moj muž, a on me već video u najlošijem izdanju. Tako da sam obukla najbolje farmerke i majicu, uzela muža za ruku i u izlazak!
Prestara sam da bih imala slabosti. Sve je sada dozvoljeno - slabosti nema. Čitam ljubavne romane one najlošije kategorije, jer me to opušta! Uz njih ponekad pojedem 100 grama čokolade, sama! Pa šta!
Prestara sam da bih nosila neudobne cipele. Volim brzo da hodam. To mi je prioritet. Obujem najudobniju obuću i boli me briga. Cipele na štiklu, dabogda vam se trag zametnuo!
Prestara sam da bih se izvinjavala za nered. Negde sam pročitala kao jedna stara žena kaže da sve više čita knjige, a sve manje briše prašinu. Pametna žena! Ako neki moj prijatelj dođe u moju kuću da bi video kako ona iznutra izgleda, onda mi više nije prijatelj.
Prestara sam za velika okupljanja. Ako mi se priča samo sa Marijom, zvaću nju. Katarina će mi doći onda kada mi se priča sa njom. Nema tu ljutnje! Nema veze što smo godinama prijateljice sve tri!
Prestara sam da bih skupljala stvari. Jednostavno: uspomene čuvam u glavi, ne u stvarima!
Prestara sam za optimizam. Kako starim postajem realista i to mi taaako prija! Ne, nisu svi ljudi dobri! Ne, ako neko nešto ružno rekao, rekao je to jer je mislio, a ne slučajno! Neću provesti ni minut na pravdanje ljudi koji to nisu zaslužili.
I mogu vam reći da sam srećan što starim. Ta znači da živim. I srećna sam što sam sve ovo shvatila pre one nadgrobne ploče na kojoj će sada pisati:
"Ovde leži žena koja je svoj život živela onako kako je želela!"
