Stvarno se desilo

Naša draga Lena je otišla kod psihologa...

Ispred vas je pozitivan tekst. Oprez: Sami odlučujete da li ćete verovati u ovu priču ili ne

Zanimljivosti 28.10.2019. - 16:55h Autor: Stil.kurir.rs
Foto: Shutterstock

Svi volimo našu Lenu. Nas dve smo drugarice još od studentskih dana. Radimo zajedno već godinama i svi je volimo, mada  je pomalo i žalimo. Lena je onaj odsutni, dobri tip žene koja ni mrava ne bi zgazila, zato oholi ljudi nikad ne prezaju od toga da gaze Lenu... Jedan od njih je i naš šef koji sav bes iskaljuje upravo na njoj.

 

Međutim, to i nije toliko važno.

 

Naime, Lena sa suprugom živi manje-više 18 godina, a kćerka im je skorije otišla na fakultet. Iznenada, Lena primećuje da njen muž ima "nekoga". Kasno dolazi kući, ne javlja se na pozive, šalje samo SMS: "Na sastanku sam." Uvek nervozan, uvek osoran...

 

Jednom se zatvorila u wc da plače i kada se umila, umesto kreme na lice namaže pastu za zube. "E, to je već vrhunac mog ludila," pričala nam je u poverenju sledećeg jutra sve svoje nevolje.

 

Svi smo klimali začuđeno, uveravali je da je njen Jovan dobar i veran muž. Ali razumeli smo da Leni treba pomoć, da je na "granici živaca". Pre nego nam se poverila, jedan kolega je video Jovana u gradu sa "devojkom". Naravno, nismo to rekli Leni, već smo odlučili kako znamo i umemo da joj pomognemo da bude srećna. Odlučili smo da je uputimo kod psihologa. Našli smo jednog sjajnog specijalistu, stručnjaka za depresiju. Poslali smo Lenu kod njega već sledećeg dana.

 

Tada se desilo neverovatno. To još uvek smatramo čudom. Lena je pokucala na vrata, čula: "Uđite". 

 

Za  stolom je sedeo ćelav čovek sa naočarima. Imao je blagi bosanski akcenat.

 

"Da li si htela nešto?" pitao je.

"Moj prijatelj je razgovarao sa vama... mislim da ste zajedno popravljali automobil nedavno."

 

"Ok, dođi, sedi. U čemu je problem?"

"Mislim da sam u depresiji..."

"Šta? Ma kakvu depresiju može da ima tako lepa žena?"

Lena se nasmešila:

"Hvala, ali na poslu je atmosfera postala nesnosna... Šef me ponižava.."

 

"Šta? Tebe? Čekaj, da ti sipam prvo malo rakije da se opustiš...."

 

Lena nije odbila, teško joj je i onako bilo da dođe kod psihologa, pa je jedva dočekala što je tako "normalan i narodski" tip. Nakon rakije se opustila i iznela sve detalje o šefu.

 

Psiholog je lupio velikim dlanom o sto:
"Postoji jedan proveren recept. Ako ti se obrati šef opet tako a ti vikni na njega: Ne smeš sa mnom tako pričati!"

 

"Ma kako to da mu kažem, otpustiće me!"

 

"Ja to zovem šok terapijom. Odlična metoda. I ako se ne smiri i povuče, a ti uzmi onaj šlag sprej i isprskaj ga po licu. Ili ako imaš čašu vode, pljusni mu je u lice".

 

"Ma odmah će me otpustiti!"

 

"Pa dobro, neka te otpusti. Ne možeš više da budeš miš, jel tako? Dosta više skrivanja. Ništa ti dobro nije donelo. Naćeš veće neki drugi posao. Ne može biti gore od ovoga, zar ne?"

 

"Istina," reče radosno Lena.

 

Tada je psihologu ispričala sve o svom mužu. On je samo mahnuo rukom nehajno:

 

"Ako ga svako veče čekate kod kuće pokunjena i sumorna, kako možeš da mu se svidiš? Verujem da se ni sebi ne dopadaš takva! Poslušaj me fino: Obuci neku lepu haljinu ujutru kad se budeš spremala na posao. Našminkaj se, pa sredi kosu.."

 

"Zašto?"

 

"Pa jesili ti žena ili nisi? Kad si se poslednji put sredila, onako ljudski?"

 

"Ne sećam se. Nisam imala povod."

 

"E, sutra se sredi i kući se vrati obavezno kasno. Bolje noću, tako iza ponoći..."

 

"Jovan će se brinuti..."

 

"Odlično! To se traži. Neka se zabrine! Ti si se dosta sekirala, red je na njega.."

 

"Zvaće me.."

 

"Ne javljaj se. Pošalji mu SMS: Zakasniću, ne čekaj me. I to je to!"

 

"Počeće da me ispituje..."

 

"Ti se tada samo nasmej. Onako kao da nemaš ni jednu brigu na svetu...Da li znaš tako da se nasmeješ?"

 

"Zaboravila sam.."

 

"Ok, gledaj me sada. Da sam jedno deset godina mlađi i da nisam oženjen, verovatno bih ti se nabacivao. Jel mi veruješ?" Psiholog skide naočare i zatrepta trepavicama teatralno.

 

Lena se nasmeja od srca i ode srećna i zadovoljna kući... Psiholog joj je blago stisnuo ruku i rekao da dođe za nedelju dana opet. 

 

Sledećeg dana, Lena je obukla svoju najlepšu haljinu, našminkala se detaljno, kao da ide na zabavu. Muž je upitao: "Gde ideš? Da nemaš neku korporativnu zabavu?" Lena je samo nehajno odgovorila: "Ne, onako..." i brzo otišla.... 

 

Na poslu su žene bile zadivljene Leninom transformacijom. Pitale su je da joj nije rođendan, a Lena im je rekla da je samo upoznala pravu osobu.

 

Šef se pojavio: "Kakav je ovo karneval? Da se manje traljaš tom šminkom a više radiš, do sada bih imao one račune na svom stolu. Želim da se stvore tamo koliko sada!!!"

 

Lena je pogledala u njega mirno i rekla: "Kako te nije sramota tako da pričaš sa mnom?"

 

Nastao je muk u kancelariji. "Šta?" prodrao se šef. Lena je brzo preturala po torbi, nespretno izvukla onu šlag penu u limenci i isprskala šefa po licu: "Da mi se nikad više nisi tako obratio!" 

 

Posle toga je otišla u wc.

 

Šef je ceo dan proveo u kancelariji, a pred kraj radnog vremena je pozvao Lenu: "Kadrovska služba mi je skrenula pažnju da sam se loše ophodio prema tebi. Izvini. Više se neće ponoviti," rekao je pokunjeno.

 

Kasnije su pričali Leni kako je šef hteo da je otpusti, kako je besno došao do kadrovske i sve im ispričao, a da su onda oni dosta spominjali reč "Mobing" te se šef povukao i "podvio rep".

 

Lena je tog dan došla kući u jedna iza ponoći.  Do tada je sedela kod mene. Gledale smo neki ženski film i jele kokice.  Kao u mlađim danima. Muž je zvao nekoliko puta, a Lena se nije javljala: "Psiholog je to naredio," objasnila mi je.

 

Par dana kasnije, Jovan je došao po Lenu na posao. Vozili su se taksijem, ljubili na zadnjem sedištu kao klinci. Kaže nikad pažljiviji nije bio. Izgleda da je shvatio koga može da izgubi.

 

Nakon nedelju dana od prve seanse, Lena je došla kod psihologa. Na vratima je primetila natpis: "Državno poljoprivredno dobro". Ranije nije obratila pažnju na natpis, nije joj bilo do toga. Brzo je pogledala unutra, a tamo je sedeo isti čovek, sed, proćelav i sa naočarima. Osmehnuo se Leni:

 

"Ehej, kako mi je drago što te vidim. Uđi, uđi."

"Pa ti nisi psiholog?"

"Ne, nisam psiholog. On je sprat iznad nas. Bila si tako nesrećna, hteo sam da ti pomognem malo."

Lena je počela nekontrolisano da se smeje:

"Bogami, baš si mi pomogao. Svaka ti čast!"

 

Napomena: Ponekad je potrebno samo malo hrabrosti ... i ludosti, pa da sve kockice dođu na svoje.

 

 

(Stil.kurir.rs)

 

 

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...