veliki praznik i crveno slovo

Slavimo usekovanje glave Svetog Jovana: Evo šta nikako ne smete da radite na ovaj veliki praznik i crveno slovo!

Sveti Jovan spada među najpoštovanije svetitelje i primer je čvrste volje, pravičnosti i poštenja

Zanimljivosti 10.09.2019. - 19:04h Autor: Stil
Foto: Wikipedia

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju 11. septembra Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja, koji je u našem narodu poznat i kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek.


Irod Antipa, sin Iroda Starijeg, koji je ubio novorođenčad vitlejemsku u vreme rođenja Isusa Hrista, bio je vladar Galileje i Pereje u vreme propovedi Isusa Hrista i Jovana Krstitelja. Irod je bio oženjen ćerkom arapskog kneza Arete.

 

Irod je terao svoju zakonitu ženu i uzeo sebi za ljubavnicu Irodijadu, ženu svog brata Filipa, koji je još bio u životu. Protiv ovog bezakonja ustao je Jovan Krstitelj i pred svima napao Iroda i Irodijadu.


Vladar nije dozvoljavao da iko govori protiv njega, Sveti Jovan se ubrzo našao u tamnici. Za vreme jedne zabave u svom dvoru u Sevastiji Galilejskoj, pred gostima je igrala Salomija, ćerka Irodijadina i Filipova.


Na dan Svetog Jovana Krstitelja obraz se čuva više nego ikad: Svaki domaćin mora da zna i poštuje ovu tajnu!

foto: Profimedia


Pijani Irod, zanesen vatrenim plesom, obećao je igračici da će joj dati šta god da traži, a ona je, na nagovor majke, zatražila glavu Jovana Krsitelja na tacni.

 

Sveti Jovan je pogubljen na nagovor Irodijadine kćeri Salome koja je, kako kaže predanje, svojom zavodljivom igrom "sedam velova" uspela da izmami carsko obećanje. Po nalogu Irodovom, Sveti Jovan je posečen, a njegovu glavu je Saloma na tanjiru donela carici Irodijadi.

 

Međutim, praznovanje 11. septembra ustanovljeno je zbog toga što je tog dana osvećena crkva koju su podigli na njegovom grobu u Sevastiji car Konstantin i carica Jelena.

 

Na ikonama posvećenim ovom prazniku, Sveti Jovan se slika sa odsečenom glavom u desnoj ruci, koja je simbol njegove mučeničke smrti. SPC posvećuje tri dana u godini ovom svetitelju i praznuje, pored Usekovanja glave svetog Jovana, Sabor svetog Jovana Krstitelja (20. januar) i Rođenje svetog Jovana (7. jul).

 

Narodna verovanja i običaji

 

Dan Usekovanja hrišćani provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu, a narod se okuplja u crkvi na liturgiji. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer je to boja prolivene krvi. Na taj dan se ne veseli, niti se u ruke uzima nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo. Veruje se, da na ovaj praznik, ne treba jesti ništa iz tanjira, niti sa tacne. Takođe, izbegava se bilo kakav rad, kako napolju tako i domu.


Tako su roditelji po selima branili deci da jedu breskve, paradajz, pa i jabuke zbog crvenkastih nijansi kore. Slali su ih da skupljaju lekovite biljke, a svi ukućani su izbegavali bilo kakvu vrstu težeg rada.

 

U srpskom narodu postoji običaj bratimljenja - "po Bogu i svetom Jovanu", a Jovanjdan je jedna od najčešćih slava.

 

Danas je Usekovanje glave svetog Jovana: Evo šta valja da radite, sem posta!

 

(Stil.Kurir)

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...