Pravoslavni vernici 28. juna obeležavaju Vidovdan- praznik koji je nastao u čast starog slovenskog boga Svetovida, u kog su naši preci verovali pre primanja hrišćanstva.
U narodnim predanjima, Svetovid leči od očnih bolesti i omogućava slepima da progledaju, pa se Vidovdan smatra i praznikom koji "otvara oči".
Zbog svevideće moći ovog staroslovenskog božanstva Vidovdan važi za dan proricanja i gatanja, najčešće uz pomoć trave vid, poznate u narodu i kao vidac, vidić, vidovka ili vidovčica.
Jedan ritual živi vekovima i izvodi se upravo u noći pre Vidovdana.
Naime, veruje se da vidova trava, koja se od davnina smatrala biljkom za gatanje, devojkama u san dovodi budućeg muža. Ali, i udate žene treba bi da isprobaju trik sa vidovom travom.
Molitva za neudate i neoženjene: Reči koje treba iskreno izgovoriti!
Pošto oko Vidovdana rastu dve vrste travčica: vidovčica – jakocrvenog i malog cveta i modra vida, sličnog cveta. Treba ih pronaći obe, ubrati i staviti pod jastuk.
Veruje se da kakav san sanjaju te noći udate žene, obistiniće se.
Međutim, za slobodne devojke važi drugo verovanje. One bi trebale vidovu travu, parče hleda i malo soli da stave pod jastuk. Pre nego što legnu, treba da izgovore:
“Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen. Neka mi izađe na san.”
Vidova trava pomoći će mladim neudatim devojkama da kroz vrlo kratko vreme upoznaju svog budućeg životnog saputnika.
Ovako se slavi Vidovdan: Dan kada se dešavaju čudesna iscelenja i otkriva budućnost!
Pre spavanja, izgovorite: "Sveti Vide neviđeni, dođi dragi suđeni, dođi noćas u moj san, dođi na moj prvi sastanak.”
Te devojke, kako se veruje, će već u narednih nekoliko dana upoznati budućeg muža.
Jedna verzija ove bajalice spominje i detelinu sa četiri lista: “Ako je daleko – evo mu detelina od četiri krila neka k’ meni doleti”.
Takođe, postoji verovanje da na Vidovdan treba ustati pre zore, pogledati prema Suncu i reći: "Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!”
Na Vidovdan se svaki član domaćinstva u zoru umije vodom vidovkom, za koju se veruje da može da isceli mnoge rane i bolesti. U selima pod Fruškom gorom, seljaci su se na praznik izjutra umivali rosom i izgovarali:
"Oj Vidove, Vidovdan, što ja očima video, to ja rukama stvorio."
Ako na Vidovdan bude vedro, svu odeću treba izneti napolje da se provetri i napuni dobrom energijom. Sa druge strane, ako bude oblačno, treba prekrstiti oblake, pa će i kiša koja padne povoljno delovati na useve.
Tek 1892. godine Srpska pravoslavna crkva je Vidovdan prvi put unela kao praznik u svoje kalendare, stavljajući ga u zagradu iza proroka Amosa i kneza Lazara, čije je kultove negovala. Zbog toga što se najvažniji događaj u srpskoj istoriji u minulih šest vekova, Kosovski boj, odigrao na Vidovdan 1389. godine, prepliću se istorijska zbilja i narodni običaji i verovanja, pa se kosovski mit, kao najrazgovetniji znak srpske narodne svesti, razvijao uporedo s paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vida.
Stari vole da pričaju i tako oživljavaju sećanja na kneza Lazara i junake poginule na Kosovu. U nekim krajevima ostao je običaj da se ostaje budan kako bi se gledalo u reke koje, tačno u ponoć, postanu crvene u znak sećanja na mnoge srpske borce, od Kosova do danas, koji su pali u borbi za otadžbinu.
Na ovaj dan se ne igra i ne peva u znak poštovanja prema mrtvima.
Na Vidovdan se izbegava svaki rad. Sa druge strane, valja pojesti zrelo voće. U Kačeru podno Rudnika na Vidovdan su iznošene i kese s novcem – da se vidi i izbroji ko je koliko u prethodnoj godini postigao.
Kad zlo snađe vas i vašu porodicu: Najkraća molitva na svetu može i planine da pomeri!
