Albert Ajnštajn je bio teorijski fizičar i jedan od najvećih umova u istoriji sveta. Njegova genijalnost nije imala granice, a još u školskoj klupi je voleo da sanjari i luta mislima.
Zbog toga što je često znao da ignoriše školske obaveze, te su ga nazivali lošim učenikom. Neki predmeti jednostavno su mu se sviđali više od ostalih, pa je njima posvećivao svu pažnju, dok se drugim nije mnogo bavio.
Kasnije kada je postao roditelj, vodio se mišljenjem da deci treba dati slobodu da otkriju šta ih interesuje.
Tako je svoje sinove Hansa Alberta i Eduarda, kojeg je zvao Tete, usmeravao da razvijaju interese koji nisu vezani za školu. Nakon što se razveo od supruge Mileve ostao je da živi u Berlinu, a njegovi sinovi živeli su s majkom na relaciji Beč – Cirih.
U pismu koje je 1915. godine poslao tada 11-godišnjem Hansu Albertu, savetuje mu da se drži sviranja klavira i drvodeljstva, koje je mališan voleo, jer je to za njega "čak bolje i od škole".
Za razliku od mnogih koji to ni danas ne shvataju, Ajnštajn je znao da ne postoje loši učenici. To je samo loš naziv za decu i mlade koji nisu dobili priliku da razviju svoje jedinstvene interese, nego se pokušalo ubaciti ih u kalup postojeće nastavne i propisane aktivnosti.
Moj dragi Alberte,
juče sam primio tvoje pismo i zbog toga sam bio veoma srećan. Već sam se bojao da mi više uopšte nećeš pisati. Kada sam bio u Cirihu, rekao si mi da ti je čudno kada tamo dođem. Zato mislim da bi bilo bolje da se nalazimo na nekom drugom mestu gde nas niko neće ometati.
Albert Ajnštajn: Reč Bog za mene nije ništa nego izraz i proizvod ljudske slabosti!
Bez obzira na sve, moliću te da svaku godinu provedemo ceo mesec zajedno kako bi video da imaš oca kojem si drag i koji te voli. Od mene možeš naučiti puno dobroga, nešto što ti drugi ne mogu lako ponuditi. Ono što sam postigao napornim radom nije samo za strance, nego posebno za vas, moje dečake. Ovih dana završio sam jedan od najlepših radova u svom životu i kada budeš veći, pričaću ti o tome.
Drago mi je da čujem da uživaš u sviranju klavira. Prema mom mišljenju, klavir i drvodeljstvo najbolje su stvari za dečaka tvojih godina, čak i bolje od škole. To su stvari koje mladoj osobi poput tebe sjajno odgovaraju.
Sviraj ono što se tebi sviđa, čak i ako ti nastavnici ne daju da to vežbaš. Tako ćeš najviše naučiti, uživajući u tome što radiš do te mere da i ne primećuješ kako je vreme prošlo. Ja sam ponekad toliko zaokupljen poslom da zaboravim na svoj podnevni obrok.
Šaljem poljubac tebi i Teteu,
Tata.
Pozdrav za Mamu.
