Minrit Kor, koju su u porodici odmalena zvali Mirna, odrasla je u zajednici Sika u Londonu, gde su stroga pravila i tradicija duboko oblikovala način života. Njena priča jedna je od mnogih gde se vide izazovi mladih žena u zajednicama sa rigidnim kulturnim normama i pokazuje koliko je važno imati pravo na izbor i emocionalnu autonomiju.
Pritisak da se uda
Kada je Minrit napunila 20 godina, počeli su pritisci sa svih strana da planira brak. Porodica, rodbina i zajednica podsećali su je na očekivanja, što je stvorilo snažan osećaj pritiska i obaveze. Iako je odrasla u porodici koja je poštovala obrazovanje i imala širok pogled na svet, tradicionalni običaji njene zajednice diktirali su tempo njenog života.
Minrit je prisećala: „Bilo je prilično strogo, nismo mogli često da se sastajemo. Zabranjeno nam je bilo čak i razmenjivanje pisama. Bila sam nevina jer sam želela da taj poseban trenutak podelim sa svojim budućim mužem. Mislila sam da ću imati vremena da ga prvo upoznam, ali oboje smo trpeli pritisak da se što pre venčamo. Mnogi moji prijatelji su bili u braku, pa sam smatrala da je najbolje da obavim venčanje i nastavim dalje.“
Brak u zajednici Sika
Sa 27 godina, Minrit je odlučila da zatraži pomoć Gurdvara – bračne službe Sikha u zapadnom Londonu – kako bi pronašla muža. Brak je bio strogo regulisan i u skladu sa tradicijom zajednice.
Minrit je opisala prve trenutke: „Sećam se prve noći posle svadbe. Osećala sam nervozu jer sam bila intimna sa nekim koga zapravo nisam poznavala. Bili smo u njegovoj porodičnoj kući, gde je živelo još sedam članova njegove porodice. Kako da se opustim? Osećala sam se neprijatno od same pomisli da su svi ti ljudi prisutni i da slušaju šta nas dvoje radimo u sobi.“
Iako su u početku odnosi bili fizički učestali, Mirna je istakla da između njih nije postojala emocionalna povezanost.
„Suštinski nije bilo ničega između nas i nikad ga nisam volela. Osećala sam se bolesno iznutra jer sam bila udata za nekoga koga nisam poznavala i s kim se nikada nisam osećala blisko.“
Odluka o razvodu
Nakon višegodišnjih pokušaja da brak funkcioniše, Minrit je shvatila da nastavak veze nije održiv. „Kada ljudi čuju da sam razvedena, prvo što pitaju je da li sam bila u ugovorenom braku. Ono što mnogi ne razumeju jeste da nisam izašla iz braka zato što je bio ugovoren, već zato što nije funkcionisao. Razvod se dešava i u brakovima iz ljubavi.“
Njena odluka je odjeknula među ženama u zajednici, jer pokazuje da je pravo na ličnu sreću i izbor partnera važnije od rigidnih normi.
Kultura i tradicionalni pritisci
Minrit je odrasla u porodici u kojoj su oba pola tretirana jednako i gde se cenilo obrazovanje. Nasuprot tome, porodica njenog supruga, iako tvrdila da je moderna, bila je vrlo tradicionalna. Od nje se očekivalo da bude tiha, poslušna, da radi kod kuće i van nje, i da se uklopi u standarde tazbine.
Psihoterapeutkinja Satinder Panesar, koja radi sa ženama u ugovorenim brakovima, istakla je:
„Jedan od najvećih problema je nedostatak emocionalne veze sa supružnikom. Fizička intimnost postaje obaveza, a ne izraz ljubavi. Bez emocionalne bliskosti, seks se može pretvoriti u pritisak, a žene se osećaju iskorišćeno i ogorčeno. U mnogim slučajevima, žene nemaju pravi izbor, već moraju da prihvate brak, što stvara osećaj prisile.“
Ove norme često stavljaju žene u situaciju da se prilagođavaju tradicionalnim rodnim ulogama, čak i kada to šteti njihovoj emocionalnoj i fizičkoj dobrobiti.
Lekcija i poruka Minrit
Kroz sve izazove, Minrit je postala svesna svojih prava i vrednosti. Njena priča pokazuje koliko je važno da svaka žena ima mogućnost da bira sopstveni život i partnera. „Priča o mojoj mladosti i braku nije samo moja, već iskustvo mnogih žena koje su bile u sličnim situacijama. Važno je da znamo da možemo da kažemo ‘ne’ i da tražimo život koji želimo“, poručuje Minrit.
· Reaguj
