Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra, 16. januara obeležavaju praznik Svetog proroka Malahije.
Praznik se dočekuje bez velike buke, ali sa dubokim poštovanjem, jer se Malahija smatra jednim od najznačajnijih proroka Starog zaveta.
Prorok kog su zvali "anđeo"
Sveti prorok Malahija rođen je nakon povratka Jevreja iz vavilonskog ropstva. Predanje kaže da je bio izuzetno stasit, lep i blag, zbog čega ga je narod nazivao "anđeo", a samo njegovo ime u prevodu znači upravo to - glasnik.
Veruje se da je još kao dete govorio da razgovara sa anđelima i da ljudima prenosi ono što mu je otkriveno. U početku su ga mnogi slušali sa sumnjom, ali kako su se njegova proročanstva jedno po jedno ostvarivala, Malahija je stekao veliko poštovanje i ugled među narodom.
Poslednji prorok pre Jovana Krstitelja
Crkveno predanje navodi da je Sveti Malahija poslednji prorok pre dolaska Jovana Krstitelja, čime mu se daje posebno mesto u istoriji hrišćanstva. Još 500 godina pre rođenja Isusa Hrista, on je najavio dolazak Jovana Krstitelja, koji će pripremiti put Spasitelju.
Najpoznatije Malahijino proročanstvo odnosi se na Strašni sud - upozorenje da će svi koji ne žive po Božjim zapovestima snositi posledice. Upravo se to proročanstvo smatra jedinim koje se još nije ispunilo, zbog čega se i danas sa strahopoštovanjem pominje.
Narodna verovanja i običaji
U narodu se veruje da je dan Svetog proroka Malahije pogodan za tišinu, molitvu i pokajanje, ali i za donošenje važnih odluka koje se tiču poštenja i istine.
Na ovaj praznik se, prema verovanju:
- ne započinju svađe i rasprave, jer se smatra da donose dugotrajnu neslogu
- ne ogovara se i ne izgovara laž, pošto je Malahija prorok istine
- ne rade teški i nepotrebni poslovi, naročito oni koji se mogu odložiti
- ne donose se ishitrene odluke, jer se veruje da će se kasnije pokazati kao pogrešne
Mnogi vernici pale sveću i izgovaraju kratku molitvu, verujući da Sveti Malahija pomaže onima koji iskreno traže izlaz iz životnih iskušenja.
