Pred nama su najradosniji božićni praznici koje svi sa nestrpljenjem očekujemo. Praznično veselje započinjemo Ocima koje proslavljamo ove nedelje, 4. januara.
Šta se radi na Oce?
Nedelja treba da započne ranim buđenjem dece koja se prikradu ocu i vežu ga. Otac treba da se "iskupi" sitnim poklonima, poljubcima i zagrljajima kako bi ga deca odrešila.
Ceo dan provodi se u dobrom raspoloženju i slavlju, uz svečani, zbog Božićnjeg posta, obavezno posni ručak.
Oci podsećaju koliki je blagoslov biti otac, i telesni i duhovni. I kolika je obaveza, i pred Bogom i pred ljudima, biti primer svojoj deci, živeći pravednim životom.
Ponegde je običaj da se obiđu groblja i upali sveća preminulim očevima i precima, povezujući sve generacije roditelja i dece unazad, do starozavetnih očeva.
Badnji dan
Badnji dan ove godine pada u utorak i obeležen je crnim slovom u kalendaru. Prema tradiciji ovaj dan je post obavezan, a crkva savetuje post na vodi.
Ipak, domaćice treba da spreme bogatu trpezu ovaj dan, pa na stolu ujutru stavljaju orašaste plodove, suvo voće, da bi predveče spremile bogatu posnu trpezu.
Najvažniji običaj na Badnji dan
Na Badnji dan sečemo badnjak. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Rano ujutro se kreće u šumu po badnjak (u gradovima se uglavnom kupuje), loži se vatra i peče pečenica. Muškarci će poraniti u šumu, noseći sa sobom pogaču i vino. Naći će mlado hrastovo drvo, posuti ga pšenicom, iseći sa 3 zamaha sekirom, a zatim će politi panj sa vinom, pojesti deo pogače i malo vina i krenuti ka kući.
Badnjak se stavlja ispred vrata, da bi se uveče ložio.
Žene u kući mese kolače i torte i pripremaju trpezu za Božić.
Badnje veče
Badnje veče praktično spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu za osobe koje su prijateljski bliske kaže da su "kao Božić i Badnji dan". Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Večera je posna, najčešće se sprema prebranac, sveža ili sušena riba, kao i druga posna jela.
Danas se svi ovi običaji prilagođavaju gradskoj sredini gde nema ni vatre, ni ognjišta, ni šume... Umesto velikog drveta se uzima hrastova grančica i mala količina slame. Sve to se uoči Božića stavlja ispod slavske ikone. Potom se zapale sveća i kandilo, što simbolizuje vatru i ognjište, a kuća se okadi tamjanom.
Božić
Božić je najradosniji pravoslavni praznik kojim se slavi rođenje sina Božijeg Isusa Hrista. Zbog toga nam ništa na ovaj veliki dan ne treba da bude teško. Običaj je da se ustane rano, da se svi ukućani radosno izljube i čestitaju jedni drugima "Mir Božiji Hristos se rodi", a ovaj drugi treba da opozdravi: "Vaistinu se Hristos rodi".
Na Božić, rano ujutro, u kuću dolazi specijalni gost (to se obično dogovori sa domaćinom). On se zove položajnik ili polažajnik. Smatra se da će ta osoba cele naredne godine donositi sreću u kuću.
Česnica
Rano ujutro na Božić domaćica mesi testo od kojeg peče pogaču česnicu. U nju se stavlja metalni novčić (zlatni, srebrni, ili običan). Kada je pečena, iznosi se na sto na koji je postavljen Božićni ručak. Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom, i potom lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Po narodnom verovanju, onaj ko dobije deo u kome je novčić - biće srećan cele godine.
Običaji su tu da nas povežu sa tradicijom, da nas približe jedni drugima. Stvorite svoje običaje, one koje ćete prenositi s kolena na koleno, da vas pamte naraštaji koji dolaze. Ali nikad ne zaboravite, za Božić je najvažnije da u vašoj kući ima ljubavi i sloge.
Božić se slavi 3 dana, a pozdravom "Mir Božiji Hristos se rodi" pozdravljamo se sve do Bogojavljenja, 19. januara kada se pozdravljamo sa "Bog se javi, Vaistinu se javi."
