Srpska pravoslavna crkva i vernici 22. septembra proslavljaju Svete pravednike Joakima i Anu, roditelje Presvete Bogorodice i dedu i babu Gospoda Isusa Hrista po telu. Njihova životna priča, protkana verom, strpljenjem i nesebičnošću, uči nas skromnosti i pravoj snazi molitve.
Život u skromnosti i pobožnosti
Joakim i Ana bili su u braku čak 50 godina bez dece, što je u ono vreme smatrano velikom sramotom. Uprkos tome, nisu gubili veru u Boga. Od svojih prihoda živeli su samo trećinom, dok su drugu trećinu davali siromašnima, a treću crkvi.
Jednom prilikom, kada su u Jerusalimu želeli da prinesu dar Bogu, sveštenik ih je odbio rečima da nisu dostojni, jer su bezdetni. Duboko povređeni i tužni, vratili su se kući i počeli da se mole Bogu da im podari potomstvo. Njihove molitve su uslišene – u dubokoj starosti rodila im se kći, Presveta Bogorodica, najveći dar čovečanstvu. Joakim je poživeo 80 godina, a Ana 79.
Verovanja i običaji na praznik
Na ovaj dan, prema narodnom verovanju, treba provesti vreme sa porodicom, posebno sa roditeljima i starijima. Smatra se da su mir i sloga u domu tog dana presudni za sreću tokom cele godine. Veruje se da će onoga ko se posvađa sa ukućanima na praznik pratiti nesreća i maler do kraja godine.
U pojedinim krajevima Srbije postoji i običaj darivanja – pokloni se daju dragim osobama, a oni bi trebalo da budu umotani u crveni papir ili da sadrže crveni detalj, jer se ova boja vezuje za radost, zdravlje i sreću.
Pouka o davanju milostinje
Na dan posvećen Joakimu i Ani, u crkvenom rasuđivanju podseća se na važnost smirenosti i poniznosti:
"Milostinju ne treba davati s gordošću, nego sa smirenjem, smatrajući onoga kome se daje boljim od sebe. Ne reče li sam Gospod: meni učiniste ono što učiniste malim i siromašnim."
Ako milostinju dajemo iz gordosti ili prezira, ona gubi svoju vrednost. Kao što mleko pomešano sa gasom ili sirćetom prestaje da bude mleko, tako i vrlina prestaje da bude vrlina kada se pomeša sa grehom.
Poruka praznika
Sveti Joakim i Ana svedoče da vera, istrajnost i ljubav prema Bogu nikada ne ostaju neuslišeni. Njihov život je primer da se i najveće teškoće mogu prevazići molitvom i smirenjem, a praznik posvećen njima prilika je da se setimo važnosti porodice, darivanja i poniznosti pred Bogom.
· Reaguj
