Sveti velikomučenik Prokopije je hrišćanski svetitelj iz 4. veka. Došao je na ovaj svet u Jerusalimu, a ime po rođenju bilo mu je Neanije. Bio je vojvoda u službi cara Dioklecijana, ali susret sa Isusom Hristom promenio je njegov život iz korena.
Kako je Neanije postao Sveti Prokopije?
Prema legendi, u vreme progona hrišćana, Dioklecijan je odredio Neanija da s jednim odredom vojske ide u Aleksandriju i tamo zatre hrišćane. Na tom putu, Neaniju se desilo nešto slično kao nekada Savlu, kasnije apostolu i svetitelju Pavlu. Desio se jak zemljotres, nakon čega mu se obratio Bog rečima: „Neanije, kamo ideš, i na koga ustaješ?". Na njegovo pitanje: Ko si ti, Gospode? Ne mogu da te poznam." pokazao se u vazduhu presvetao krst, kao od kristala, i začuo se glas: „Ja sam Isus raspeti Sin Božji“... „ovim znamenjem koje si video pobeđuj neprijatelje svoje, i mir moj biće s tobom“.
Taj doživljaj potpuno je obrnuo i promenio život vojvode Neanija. On je napravio onakav krst kakav je video, i mesto da pođe protiv hrišćana on krete s vojskom protiv Agarjana, koji udarahu na Jerusalim. Kao pobedilac on uđe u Jerusalim i objavi majci da je on hrišćanin. Izveden pred sudiju, on skide sa sebe pojas vojvodski i mač, i baci pred sudiju, pokazavši time, da je on samo vojnik Hrista Cara. Posle velikih mučenja bačen u tamnicu, gde mu se javi opet Gospod Isus Hristos, koji ga i krsti i nadede mu ime Prokopije.
Jednog dana dođoše mu na tamnički prozor 12 žena i rekoše mu: „I mi smo sluškinje Hristove." Optužene za ovo one behu bačene u istu tamnicu, gde ih sv. Prokopije učaše veri Hristovoj, a naročito tome kako će primiti venac mučenički. Zato se u činu venčanja bračnih pominje Sveti Prokopije, pored bogovenčanog cara Konstantina i Jelene. Tih 12 žena biše potom strašno mučene. Gledajući njihove muke i hrabrost majka Prokopijeva takođe poverova u Hrista, te svih 13 budu pogubljene. Kada Sveti Prokopije bi izveden na gubilište on diže ruke prema istoku i pomoli se Bogu za sve bedne i nevoljne, sirote i udove, a naročito za Crkvu svetu, da uzraste i rasprostre se i da hrišćanstvo dugovečno traje. I bi mu s neba javljeno da je uslišana molitva njegova, posle čega on radosno prostre glavu svoju pod mač, i ode Gospodu svome u večnu radost. Česno postrada sv. Prokopije u Kesariji Palestinskoj i uvenča se vencem besmrtne slave 8. jula 303. godine.
Običaji i verovanja
Još od predaka, smatralo se da je ovaj dan posebno povoljan za venčanja. Veruje se da Sveti Prokopije daje blagoslov paru koji kruniše svoju ljubav.
Prema verovanju i običajima, na današnji dan treba izbegavati kupanje u rekama. Kako je navedeno u žitiju svetitelja, Sveti Prokopije je bio blag čovek koji se trudio da u svakom čoveku vidi dobro - to je lekcija koju na ovaj praznik možemo naučiti.
Trebalo bi izbegavati svađe, osušivanja, rasprave, konflikte, a izabrati da ljudima uputimo blage reči nade, ljubavi i utehe.
MOLITVA SVETOM PROKOPIJU:
"O, sveti i veliki mučeniče Prokopije, veličanstveni slugo Gospodnji, pogledaj sa Neba i na nas, nedostojnu decu poslednjih vremena, i prinesi molitvu Gospodu za spasenje naše, kako bi se i mi udostojili ulaska u Višnji Jerusalim, makar i u najdalji kutak njegov. Možda je ovo drsko što tražimo od tebe, mi koji gresima svojim utiremo staze antihristu, ali kome da se obratimo, koga da molimo, ako ne vas, zvezde Nebeske, čija svetlost kroz vekove obasjava ovaj, u greh ogrezli svet. Ali, Gospod je rekao da u molitvi dosađujemo kao ona evanđelska žena, i mi to kroz ove reči evo i činimo.
Mnoge su rane naše i mnoge su muke naše. Bolesne su nam duše, pa nam i tela stradaju. Neka molitve tvoje Gospodu izliju blagodat na nas, kako bi prvo duše, te besmrtne neveste Hristove, od svake nečistote oprali, i spremili za čas kada Gospod zakuca i na naša vrata i pozove nas sebi. A neka nam Gospod podari, molitvama tvojim, sveti Prokopije, i telesnog zdravlja, kako bi Ga mogli još više slaviti i više Mu služiti.
Neka nam u ova nemirna vremena Gospod podari mira, i među nama i u nama, i ljubavi, kako bi mogli da ljubimo i neprijatelje svoje. Jer onaj ko ne bude imao ljubavi u sebi, u Carstvo Nebesko neće ući, makar i mrtve vaskrsavao.
Zbog toga nam zaceli sve rane duševne, sveti Prokopije, da makar kao bleda slika ličimo na Spasitelja svoga, i da se povratimo u ono stanje u kome Adam beše pre pada, kada je poznavao suštinu stvari. Jer mi, ovakvi jadni, nismo ni svesni koliko nema dobra u nama, i koliko treba da se popravljamo i menjamo, da bi se udostojili spasenja.
I daj nam, velikomučeniče Hristov Prokopije, snage da sve smutnje i sablazni vremena ovoga hrabro savladamo, da veru sačuvamo, da ne pokleknemo pred silama tame koje, evo hoće, da nas prisajedine sebi. Kao što si ti veru u Gospoda ispovedio i krvlju je zapečatio, učini i nas hrabrijim nego što jesmo, pa da se odupremo svim nasrtajima i vidljivih i nevidljivih neprijatelja, koji bi da Svetu Veru našu, Veru Pravoslavnu, uprljaju i unište, i tako nam oduzmu nadu na spasenje.
Primi ove molitve naše, velikomučeniče Božiji Prokopije, i očisti ih svojim, pa ih prinesi Gospodu da se smiluje na nas, i da nas ne odbaci od sebe, već da nas udostoji spasenja, kako bi i mi mogli radosno sa Angelima da neprestano proslavljamo Presvetu Trojicu, koja u Ocu i Sinu i Svetome Duhu večno prebiva. Amin."
