Petrovske poklade, poznate i kao Petrovdanjske poklade, obeležavaju se uveče uoči početka Petrovdanskog posta, koji prethodi velikom hrišćanskom prazniku – Petrovdanu, danu Svetih apostola Petra i Pavla (12. jula po novom kalendaru).
Ovaj praznik nije toliko svečano i masovno proslavljan kao druge poklade (recimo Bele poklade uoči Vaskršnjeg posta), ali u nekim krajevima Srbije i danas se zadržao niz narodnih običaja koji simbolično označavaju kraj perioda uživanja i ulazak u vreme uzdržavanja, posta i duhovne pripreme.
Petrovske poklade su poslednji dan kada se jede mrsna hrana pre ulaska u post. Veruje se da se tada treba pomiriti sa svima, očistiti i dušu i telo, pa su se ljudi ispovedali, tražili oproštaj i spremali duhovno za post.
Na večeru se tradicionalno okupljala cela porodica. Trpeza je bila bogata, ali skromnija u odnosu na Bele poklade. Obavezno su se služila jela od mesa, sira, jaja i mlečnih proizvoda, kako bi se „ispratio mrs“. Ponekad su domaćice pravile i kolače ili pite, jer se nakon toga prelazi na posnu hranu.
Verovanja kažu da bi valjalo i pozvati siromašnije komšije i rođake na ovaj, mrsni ručak. U istočnoj Srbiji kažu da se danas ne valja češljati, jer bi "sva kosa mogla da opadne sa glave".
U nekim selima, naročito u centralnoj i južnoj Srbiji, mladi su se okupljali oko vatre – palili bi se "lile" (buktinje od kore trešnje, breze ili suve slame), koje su deca i omladina nosila kroz selo. Ovaj običaj simbolizovao je pročišćenje i zaštitu od zlih sila.
U pojedinim mestima organizovala su se i pokladna veselja uz pesmu, igru i kolo. Bio je to i način da se mladi upoznaju i zabave pre perioda posta, kada su svadbe i slavlja bila nepoželjna.
