Običaji koji nas danas često šokiraju, nekada su činili neupitni deo svakodnevice naših predaka. Njihovo poštovanje bilo je ne samo očekivano, već i društveno obavezno. Među najkontroverznijim su svakako oni povezani s prvom bračnom noći – naročito ukorenjeni u tradiciji juga Srbije.
Mnoge stare priče prepričavaju se i danas, a neke prakse, iako retke, opstaju unutar pojedinih zajednica. Jedna od najpoznatijih jeste tzv. "provera čestitosti", koja podrazumeva prisustvo krvi na posteljini nakon prve bračne noći – što se tradicionalno tumačilo kao potvrda nevinosti mlade.
Ipak, ono što dodatno uznemirava savremeno društvo jeste činjenica da su starije žene iz porodice neretko dežurale ispred vrata bračne sobe, spremne da novopečenom paru "priskoče u pomoć" savetom ukoliko zatreba. Danas ovakve prakse deluju kao bizarna i duboko invazivna narušavanja privatnosti, ali su nekada bile deo strogo čuvane društvene norme.
Koliko sve ovo može danas da bude traumatično za "BBC na srpskom" su objasnili psiholog, studentkinja ženskih prava u Azerbejdžanu i jedna žena koja je takvo iskustvo doživela.
Elmira (ime je izmenjeno i poznato redakciji BBC-a) je imala 27 godina, završila je fakultet i radila je kao prevodilac. Muža su joj odabrali roditelji. Pristala je na brak, kako bi "usrećila majku".
"Roditelji su mi izabrali komšiju za muža"
"Bio je samo naš komšija, bili smo potpuno različiti; nije bio obrazovan, nismo imali ništa zajedničko. Sa njim su me upoznala moja braća i rekli su da je dobar čovek. Mama je bila srećna što se udajem za komšiju, jer bih joj tako bila blizu i uvek bi znala šta se dešava", započela je ona ispovest za pomenuti portal.
Elmira je više puta govorila majci da još ne želi da zasnuje porodicu. Majka je to ispričala rodbini, koja je odmah počela da vrši pritisak na nju, sumnjajući da možda nije devica.
Ali, tokom prve bračne noći je zapravo prvi put imala intimne odnose.
Znajući to, njen muž je potpuno zanemario njena osećanja i samopoštovanje, objasnila je ona.
Ispred vrata slušale mama, svekrva i tetke
Samo je legao na nju i kad je njena glava počela da udara u ormar, čula je kucanje i povišeni ženski glas iz susedne prostorije: "Hej, tiše malo tamo! Kakav bezobrazluk!"
Iza vrata su bile Elmirina majka, dve tetke, svekrva i još jedna daleka rođaka (koja je pokucala i viknula) - njihovo prisustvo tradicionalno je nužno kako bi se potvrdilo da je došlo do ispunjenja bračne obaveze i "čina fizičke ljubavi", kao i da je mlada nevina.
"Mogao je da se čuje i najtiši zvuk", prisetila se Elmira.
Ko je "engi"?
Ta ista daleka rođaka je ovde bila u svojstvu "engija" - udate žene koja odlazi u kuću mladenaca odmah posle venčanja i sedi čitave noći u sobi pored spavaće.
Jedna od njenih obaveza je savetovanje, a ideja je da seksualno neiskusna nevesta može bilo kad da istrči iz spavaće sobe i zatraži savet starije i iskusnije žene.
Druga obaveza engi je da uzme čaršav posle prve bračne noći.
Krv na njemu pruža dokaz rodbini da je došlo do ispunjenja bračne obaveze. Porodice se okupljaju da čestitaju mladom bračnom paru kad vide krvave mrlje i tek posle toga se bračni ritual smatra dovršenim.
"Zbog toga je prva bračna noći obavijena tolikim velom tajne - šta će čaršav pokazati ujutro?", kaže za "BBC na srpskom" Šakla Ismail, koja studira ženska prava u Azerbejdžanu.
Ako nema krvi, žena bi mogla da bude izopštena i vraćena roditeljima kao "oštećena".
Posle toga se smatra razvedenom i često joj je teško da se ponovo uda - mogla bi i da bude zlostavljana u roditeljskom domu.
Tradicija svake godine postaje traumatičnija
Ova tradicija svake godine postaje sve traumatičnija za žene, kaže psihološkinja Elada Gorina.
U savremenom svetu, gde se sve više ljudi venčava kasnije u životu i ima bar nekakvo seksualno iskustvo pre braka, mladim ljudima nisu potrebni saveti rodbine koja sedi u susednoj prostoriji i njihova uloga postaje gotovo isključivo potvrđivanje nevinosti mlade.
"I dan-danas, mnoge žene prisustvo engi smatraju normalnim. Trauma, konflikt i patnja nastaju kad nove generacije odrastu u naprednijim vremenima od roditelja", ističe.
Prema mišljenju Elade Gorine, neke žene se sa ovom tradicijom nose relativno lako, dok druge mogu da proživljavaju traumu godinama.
Žene se osećaju kao žrtve nasilja
"Bio je jedan slučaj kada posle prve bračne noći nije bilo nikakve krvi na čaršavu. I tako usred noći, muževljeva čitava familija odvela je nevestu doktoru da proveri je li devica ili nije", objašnjava Gorina.
Ovo narušavanje ženine privatnosti može da je navede da se oseća kao žrtva nasilja, ostavivši joj dugoročne traume, kaže Gorina.
(Stil/ BBC)
