Dan posvećen svetom Apostolu Filipu "pada" 27. novembra, dan pred početak Božićnog posta. Taj dan se naziva i Bele ili Božićne poklade i prethode postu koji će trajati narednih 40 dana.
Običaj nalaže da se upravo ovog dana porodica zaštiti od zlih duhova, a to se obično radi maskirnim igrama i glasnom svirkom.
Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri (olalija).
Poklade su obično dan neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama, a praktikuju se širom sveta.
Kod Srba poklade se obeležavaju pred početak Božićnog posta, kao i uoči Vaskršnjeg ili velikog posta ("bele poklade").
Božićnje poklade su crkveni i narodni praznik. Nekada se ova nedelja u srpskim selima oko Smedereva obeležavala prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi ih seljani nekad darivali mesom, slaninom, kolačima, ali najčešće jajima. Učesnici povorke bi najčešće predstavljali vesele svatove koji pevaju uz smeh i šalu. To bi po pravilu bili seoski mladići, a ređe i devojke.
Poklade su dan za praštanje i veselje. Smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha. U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime.
Božićni post je ustanovljen da bismo se pre dana Hristovog Rođenja očistili pokajanjem, molitvom i postom, kako bismo čista srca, duše i tela mogli sa strahopoštovanjem da dočekamo Sina Božijeg koji se javio svetu, i da bi Mu pored običnih darova i žrtvi, prineli naše čisto srce i želju da sledimo Njegovo učenje.
