Danas je Mitrovdan, crveno slovo, ove stvari su strogo zabranjene: Običaje ne smete prekršiti, inače se veruje...

Mitrovdan je jedan od praznika za koji se vezuje mnoštvo narodnih običaja

Običaji
Danas je Mitrovdan, crveno slovo, ove stvari su strogo zabranjene: Običaje ne smete prekršiti, inače se veruje...
Foto: Wikipedia

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas 8. novembra proslavljaju praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, u narodu poznatiji kao Mitrovdan.

Mitrovdan je jedan od praznika za koji se vezuje mnoštvo narodnih običaja. Jedan od njih je i "predskazanje" prema vremenu - ako taj dan bude kiše ili mraza, očekuje nas duga i hladna zima sa mnogo snega!

Pošto se ove godine proslavlja u petak, post na Mitrovdan je na ribi. Takođe, postoji i verovanje da bi na ovaj praznik, baš kao i na Božić, trebalo da budete kod kuće, izuzev ako ste pozvani na slavu..

Slava, Slavski kolač
foto: Shutterstock

Otuda staro verovanje da ako mitrovdansku noć provedete van kuće, cele godine ćete spavati van doma i potucati se po tuđim kućama.

Mitrovdan je nepokretni ili stajaći praznik, što znači da je uvek istog datuma, odnosno 8. novembra po novom ili 26. oktobra po starom kalendaru i obeležen je u crkvenom kalendaru crvenim slovom.

Sveti Dimitrije je rođen u Solunu u trećem veku naše ere, za vreme cara Maksimilijana. Ignorisao je carevo naređenje da progoni hrišćane i javno je propovedao hrišćanstvo.

Kada je car čuo da je solunski zapovednik hrišćanin, naredio je da ga bace u tamnicu gde je mučen i pogubljen. Solunski hrišćani tajno su ga sahranili. Na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva, a Dimitrije je proglašen zaštitnikom grada Soluna.

Sveti Dimitrije, Mitrovdan
foto: Wikipedia

Prema predanju, Dimitrijev grob odisao je bosiljkom i smirnom, pa je on zato nazvan Mirotočivi. U srednjovekovnoj Srbiji, posvećeni su mu mnogobrojni hramovi, uključujući i crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani.

Ovaj dan je poznat, kako se verovalo, i po tome što su se hajduci tada rastajali da bi negde prezimili zimu i ponovo se sastali o Đurđevu danu sledeće godine.

Tako je i nastala krilatica: Mitrovdanak - hajdučki rastanak, Đurđevdanak - hajdučki sastanak.

U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bezobrazna, jer će navodno onda cele godine biti nestašna. Takođe, meštani u Šumadiji na Mitrovdan odavnina u svaki ugao sobe stavljaju oblutak (kamen) da ih brani od miševa. Žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve i makaze.

Slava
foto: Shutterstock

Postoji i verovanje običaj da uoči Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki poslovi, naročito veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade napolju, ali i da ovo nije praznik kada se primaju gosti.

Stil / Espreso

Bonus video:

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs