Danas je Velika Gospojina, praznik na koji posebno žene idu na pričest i smatra se praznikom žena i majki.
Kao svetiteljka, majka i žena, ona jedina razume dušu baš svake žene. U narodu se smatra da Velika Gospojina razume žensku misao, bol i patnju. Zbog toga što razume, smatra se da ova svetiteljka i prašta.
U nekim krajevima smatraju da je u periodu između dve Gospojine, Velike i Male Gospojine (21. septembra), najbolje brati lekovito bilje kojim se leče se razne bolesti. Po celoj Srbiji se održavaju vašari i narodni sabori. Jedan sa najdužom tradicijom je u Beogradu, kod ženskog manastira u Rakovici.
Veliki broj crkava i manastira Srpske pravoslavne crkve slavi ovaj praznik kao svoju slavu.
Na Veliku Gospojinu odvojite malo vremena za molitvu, jer to je jedino vreme koje posvećujemo direktno našoj duši.
Uspenje Presvete Bogorodice ili Međudnevnica je dan kada se ona vaznela na nebo i "predala svoj duh u ruke Spasitelja". Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela svoga sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju.
U Svetom pismu nema podataka o kraju zemaljskog života Bogorodice. Prema predanju i spisima, koji nemaju sveti karakter, smatra se da je majka božija do kraja života, posle smrti i vaskrsenja Hristovog, živela u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice.
Na ikonama, ovaj praznik se obično predstavlja tako što se ikonopiše postelja na kojoj leži Bogorodica sa prekrštenim rukama na grudima. Sa obe strane ležaja nalaze se svećnjaci sa upaljenim svećama. Uz noge Bogorodice Sv. Petar kadi kadionicom, uz glavu su sveti apostol Pavle i sveti apostol Jovan, a ostali apostoli su uz odar. Prisutni su i veliki hrišćanski pisci sveti Dionisije Areopagit, Irotej i Timotej koji drže Jevanđelje; tu su i žene koje plaču. Iznad Bogorodice je Hristos koji drži dušu Bogorodice u vidu deteta, okružuju ga svetlost i anđeli.
