Prema verovanju, na Veliku Gospijinu žene ne mese hleb, ali pripremaju ručak na uobičajen način. Noć uoči praznika cela porodica se moli za pomoć svetiteljki, a na praznik žene ne peru veš i ne bave se ručnim radovima.
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Uspenije presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, 28. avgusta, a za ovaj praznik pripremaju se kratkim, ali strogim postom.
Gospojinski post počeo je 14. avgusta i trajaće do 28. avgusta, kada proslavljamo Veliku Gospojinu, a najkraći je od četiri velika godišnja posta.
Gospojinski post poznat je još i kao Uspenski i ustanovljen je u čast Bogomajci, zbog čega se veruje da je posebno značajan za žene i za majke, ali i za žensku decu u porodici, pa se vernici i vernice pričešćuju na Veliku Gospojinu.
Velika Gospojina se u mnogim porodicama u Srbiji proslavlja kao porodična slava, a često je i crkvena, ili slava celog sela. Za Veliku i Malu Gospojinu običaj je da se poštuju ovi praznici tako što se neće obavljati kućni poslovi, pogotovo kada su u pitanju žene.
Takođe, na ovaj praznik ništa ne treba raditi rukama ili započinjati nov posao, naročito ako u kući imate žensku decu, jer kad se u budućnosti udaju i osnuju svoju porodicu, da im ostane taj tradicionalni običaj da se za Veliku Gospojinu ne rade nikakvi poslovi.
Da li se posti na Veliku Gospojinu?
Post se završava 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu, ali ako ovaj praznik padne u sredu ili petak, onda se ne mrsi ni tog dana, već se jede riba, vino i ulje.
Pošto je po kalendaru 28. avgust sreda, na ovaj dan se posti.
Ipak, osim ulja i vina, dozvoljena je i riba, tako da se ne posti samo na vodi.
Postoje porodice koje se tradicionalno drže iste trpeze godinama, ne mareći za verske običaje, ali pravila kažu na dan Velike Gospojine treba da se posti ko je vernik i ko drži do toga.
