Na Svetog Trifuna bude se priroda i ljubav, a zima popušta. Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je blagoslovena od Boga, a bračni zavet neraskidiv, o čemu svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i Sveti Trifun.
Još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove.
Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, mehandžije, na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograd da orežu barem jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom. Veruje se da će grožđe tako dobro roditi.
Ako na svetog Trifuna pada kiša, veruje se da će uspešno roditi šljiva i da će biti dobra godina.
Jedno od verovanja u narodu je da sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi, ljubav.
U nekim selima Šumadije slavi se kao zavetan dan, jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave.
Prema verovanju, Sveti Trifun je čuvar bilja i štiti ga od raznih štetočina. Obično se njemu mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata.
Velikomučenik Trifun poginuo 250. godine u Nikeji, od mača hristobornog rimskog cara Dakija. Sahranjen je skromno, po njegovoj želji, u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rođen.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
