Bio je učenik i blizak saradnik sa papom Sikstom i nakon što je ovaj postavljen na čelo hrišćanske zajednice Lavrentije je bio rukopoložen za đakona. Bio je zadužen da nadgleda imovinu Crkve i brigu o siromašnima.
Obojica su znali da će uskoro krenuti u smrt jer su Rimljani strašno progonili i mučili poglavare ove zajednice u to vreme. Ipak, ni jedan ni drugi nisu uzmakli od svojih verovanja i širili su hrišćanstvo i Hristovu propoved među narodom, piše Istorijski zabavnik.
Tokom progona cara Valerijana u 258. mnogi hrišćani su pogubljeni, a oni koji su bili članovi plemićkih porodica izgubili su svoju imovinu i bili su proterani iz grada. Episkop Sikst je bio jedan od prvih žrtava ovih progona, ubijen je 6. avgust iste godine. Legenda kaže da je pred polazak neutešnom Lavrentiju prorekao da će uskoro i on poći sa njim u smrt, a da će pre toga biti strašno mučen i ponižavan.
Lavrentije je ostvarenje ovog proročanstva mirno dočekao, prethodno sakrivši sve crkvene dragocenosti kako Rimljani ne bi mogli da ih se dočepaju.
Ipak, prava čuda Svetog Lavrentija nastupila su tek pošto je ovaj svetitelj bačen u tamnicu. Tamo, on je nekoliko zatvorenika izlečio od slepila samo dodirom ruke, a njegove propovedi navele su i neke stražare da poveruju u Hrista i pređu u hrišćanstvo.
Zbog ovih dela njegovo mučenje bilo je još gore. Kada je i nakon svega odbio da se odrekne Hrista već savetovao cara da se odrekne lažnih bogova, stavljen je u gvozdeni sanduk ispod koga je podložena vatra.
Pekući se na ognju Sveti Lavrentije zahvaljivaše Bogu i rugaše se caru zbog neznaboštva. Neki onovremeni spisi čak govore o tome da je u jednom momentu svojim mučiteljima rekao: “Ova strana je gotova, okrenite me i zagrizite!” Tako je i umro, nepokoleban u svoja uverenja.
Sveti Arhiđakon Lavrentije poštovan je i u rimokatoličkoj i u pravoslavnoj crkvi. Zbog činjenice da je vodio računa o crkvenim spisima, smatra se zaštitnikom arhivista i bibliotekara, a u pravoslavnoj ikonografiji, prikazuje se u đakonskim odeždama kako drži kovčeg u ruci, što simbolizuje čuvanje crkvenog blaga.
Kako je i u poslednjim časovima života ostao vedrog duha neki Svetog Lavrentija smatraju zaštitnikom komičara. Stari veruju da je zbog toga ovo dan za šalu kada se treba što više smejati jer će to goditi i ovom svetitelju.
Postoji još jedan zanimljiv običaj vezan za dan Svetog Lavrentija. Budući da je avgust kada pada njegov dan, poznat po kišama meteora koje šaraju i ulepšavaju nebo, stari su od davnina govorili da su to zapravo “suze Svetog Lavrentija”. Veruje se da, ko god noćas vidi zvezdu padalicu, može tražiti od ovog svetitelja ispunjenje jedne želje.
I on će je sigurno uslišiti…
