Sveti Domentije se rodi u u Persiji kao neznabožac, u vreme cara Konstantina Velikog (305-337 g.). Hrišćanskoj veri ga nauči neki hrišćanin Avar. Domentije ostavi neznaboštvo i srodnike i otide ka krajevima grčke države, ka gradu Nisiviji. Tu on stupi u jedan manastir, primi sveto krštenje, zamonaši se, i prohođaše svaki podvig isposničkog života.
Ali po kleveti zavidljivog i lukavog demona njega omrznuše neki monasi u tom manastiru, te on pobeže odatle i ode u manastir svetih mučenika Sergija i Evnuha, u gradu Teodosiopolju. Tu on podražavaše vrlinski život igumana i arhimandrita Uvrela, za koga se veli da šezdeset godina nije jeo ništa vareno, spavao je vrlo malo, i to ne ležeći niti sedeći, nego stojeći i oslonjen na svoj žezal.
Arhimandrit Uvrel postavi prepodobnog Domentija za đakona, ali kada ga htede prinuditi i u čin sveštenika, Domentije odbeže u neku pustu goru, i tamo življaše o Bogu, trpeći letnje žege i zimske mrazeve i druge nepogode.
Zatim se nastani u jednoj pešteri, čineći mnoga čudesa imenom Hristovim: jer isceljivaše one koji dolažahu k njemu, i od idolopokloničke zablude privođaše k veri Hristovoj.
A kada u te krajeve naiđe car Julijan Bogoodstupnik (361-363 g.), on dozna sve o svetom Dometiju i naredi da ga kamenjem zatrpaju. Poslani za izvršenje zločina uputiše se i zatekoše svetog oca sa dva učenika gde u devet sati vrši odgovarajuće bogosluženje, napadoše na njih i pobiše ih kamenjem. Tako završi tečenje bogougodnog života svog prepodobni Dometije sa dva učenika svoja, i sva trojica dobiše vence mučeništva.
