Preobraženje Gospodnje uvek se slavi 19. avgusta, a ove godine pada u subotu. U narodu se kaže da se od ovog dana "preobražava list u gori, kamen u vodi", što znači da se vreme menja, leto prelazi u jesen.
Praznik Preobraženje Gospodnje posvećen je trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.
"Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilijakoji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu", piše u verskim knjigama.
Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.
Verovanje kaže da se na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava.
Prema rasprostranjenom verovanju, na ovaj dan ne treba preko dana spavati, jer ko tada odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv. Nije dobro ni da neko plače (jer će plakati cele godine), a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani - da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.
Preobraženje pada u Gospojinskom postu koji su, mahom žene postile, ali tog dana je običaj da niko bez izuzetka ne mrsi.
Jede se samo hleb i voće, po mogućnosti grožđe i hleb. Nakon Preobraženja, ostaje još 7 dana do praznika Velike Gospojine.
