Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Ilindan, dan koji je poseban po mnogo čemu! Sveti Ilija rođen je u Tesvitu u Izraelu, u 9. veku pre Hrista (816. godine). Zbog mesta u kojem je rođen, prozvali su ga Ilija Tesvićanin. Prema predanju, kad se rodio, njegov otac Savah video je anđele Božje oko deteta, kako ognjem dete povijaju i plamen mu daju da jede. To je bilo predskazanje Ilijinog plamenog karaktera i njegove Bogom dane ognjene sile.
Svu mladost svoju proveo je u molitvi, povlačeći se često u pustinju, da u tišini razmišlja i moli se. Predanje kaže i da će se Sveti Ilija Gromovnik vratiti pred kraj sveta, kako bi zaustavio Antihrista.
Za Svetog Iliju se kaže da je nepokolebljivi svetac, jer svojim gromovima prži i pali svakog grešnika bez mogućnosti iskupljenja greha.
Naime, svi znamo za onu staru izreku: Od Svetog Ilije sunce sve milije, što znači da se leto bliži kraju. Pošto ovaj dan pada početkom avgusta, obično je to najsušniji period u godini i nije neuobičajno da upravo na Ilindan sevaju munje i čuje se grmljavina.
Pravoslavni hrišćani veruju da se Sveti Ilija vozi plamenim kolima i zato se kad grmi kaže da to tutnje konji Ilijini.
On je taj koji određuje gde će i kad padati kiša, kad će da bude suša. Ovaj svetac donosi oluju i nepogodu, odlučuje kad pucaju gromovi, udaraju munje.
Misli se da tada on gađa đavola, jer narod tvrdi da svako mesto koje je munjom pogodio Ilija označava i mesto gde stoji đavo.
Priča se da Ilija zaboravi kad je njegov dan, pa svake godine pita svoju sestru Ognjenu Mariju, a ona ga slaže da je praznik već prošao da Ilija ne bi gormovima i munjama mnoge štete naneo. Zato se, kad grmi na ovaj dan, kaže: "Prisetio se Ilija".
Zbog toga blagu kišu na Ilindan (najsušniji dan u godini) možemo smatrati samo blagoslovom.
Običaji na Ilindan
Med koji se vadi na Ilindan služio je kao lek, pa ako znate nekog pčelara, obavezno ga danas uzmite. Narod veruje da majke njime treba da namažu decu po obrazima kako bi bila zdrava.
Sveti Ilija Gromovnik se slavi kao krsna slava, ali se ne kuva žito, upravo jer se smatra da je i danas ovaj svetitelj živ.
