Sveti prorok Jeremija hrišćanski je svetitelj i prorok rođen šest vekova pre Isusa. Iako većina građana i ne zna za njega, u nekim krajevima Srbije su se održali običaji i narodna verovanja o kojima se i danas vodi računa.
Veruje se da je Jeremija zaštitnik od zmija otrovnica. Zato je običaj da se sutra razgone ovi gmizavci da ne bi preko leta dosađivali. Neko iz kuće zbog toga treba da porani, uzme tiganj i lupajući u njega nekoliko puta ponovi: “Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela”.
Dokle se čuje lupanje i pesma, dotle zmije neće smeti da se približe.
Na Jeremijin dan ne otvaraju se britve i ne radi se ništa iglom i koncem. Ko bi na ovaj dan otvorio britvu, veruje se, na toga bi preko cele godine trčale zmije. U nekim krajevima stari veruju da se na današnji dan ne valja ni češljati da se ne bi izazivali ovi opasni gmizavci.
Takođe, treba paziti da se ni za kim ne vuče odvezana pertla ili neki končić da se na isti način tako ne bi vukle i zmije.
Po predanju, Sveti prorok Jeremija već je u petnaestoj godini počeo da proriče i zbog toga je često bio u nemilosti vlasti, čak proganjan i zatvaran. Zbog svojih proročanstava navukao je gnijev velikaša, ali i poštovanje onih koji su u njega verovali.
Postoji verovanje, da je i Aleksandar Veliki posetio grob proroka Jeremije i da je njegovo telo tada preneto i sahranjeno u Aleksandriji, piše Telegraf.
