Zbog života koji je posvetio drugima i učenju o tome da čovek mora da pruži pomoć čak i neznancu kada se ovaj nađe u nevolji, Prepodobni Jevtimije Veliki se smatra zaštitnikom slabih i nesrećnih ljudi. Smatra se da je veliki greh na taj dan oterati prosjaka sa praga ili odbiti da pružite pomoć nekome ko to traži. Ako to učinite, narod kaže, uvredićete Prepodobnog Jevtimija Velikog, a onda ćete život provesti bez njegovog blagoslova i ništa vam neće ići od ruke.
Prepodobni Jevtimije Veliki rođen je u jermenskom gradu Melitini blizu reke Eufrata u porodici plemenitih i znamenitih roditelja.
Još kao dečak vreme je provodio u molitvi i tišini, a kao mladić se zamonašio i počeo da živi po strogim pravilima monaha ispunjavajući dane i noći molitvom i telesnim trudom. Nakon nekog vremena ovo Jevtimija su počeli da se okupljaju mnogi učenici, od kojih su neki kasnije i sami postali znameniti svetitelji - Kiriak Otšelnik, Sava Osvećeni, Teoktist i drugi.
Predanje kaže da je Jevtimije bio veliki čudotvorac - izgonio je demone, lečio teške bolesti, izvodio vodu u pustinjama, umnožavao hleb, proricao... Svoje pratioce je učio neophodnosti života ispunjenog trudom i radom, a zabeleženo je da je govorio: "Ako vi bez svoga truda jedete hleb, znači vi jedete tuđi trud".
Još je govorio da nije dobro za monaha da prelazi s mesta na mesto, jer, veli: "Drvo koje se često presađuje, ne donosi ploda. Ko god želi da čini dobro, može ga činiti na onom mestu gde je".
Zbog svoje mudrosti i pravednosti još za života se pročuo kao svati čovek i pored pećine u kojoj je živeo izgrađen je manastir koji je još i dugo posle njegove smrti bio prepun monaha. Priča kaže da je poslednja zapovest koju je Jevtimije Veliki izdao pre nego što je umro bila da kapija manastira nikada ne bude zatvorena i da ovo mesto služi kao mesto odmora za svakog putnika namernika.
Prepodobni Jevtimije Veliki umro je 473. godine, a njegovoj sahrani je prisustvovao i jerusalimski patrijarh Anastasije. Priča kaže da je patrijarh morao da čeka ceo dan dok je ogromna masa naroda celivala svetitelja, i tek uveče uspeo da dovrši opelo. Prema predanju, sedmog dana nakon smrti Jevtimije se prikazao svom učeniku Domentijanu, sav svetao i radostan kao pravi "sin svetlosti" kakav je postao, prenosi portal Dnevno.
