Badnji dan prate mnogobrojni običaji koji imaju za cilj da se naša duša pripremi za najradosniji praznik u godini - Božić.
Na badnje jutro kuća se čisti, ukrašava sa slamom, na sto se stavlja suvo i koštunjavo voće, slavska sveća - započinje post koji za cilj ima čišćenje duše.
Domaćice će dan započeti pripremom posne trpeze za Badje veče. Svečana posna trpeza trebalo bi da sadrži: pasulj, ribu, baklavu, pogaču, pitu.
Trpeza treba da odiše izobiljom, ali na jednostavan način. Cilj večere je okupljanje porodice u kući.
Najvažniji običaj za Badnje veče je da se ne ide u goste.
Ulice su prazne, jer su se svi "sjatili" u kuću, da porodično dočekaju rođenje sina Božijeg Isusa Hrista.
U praskozorje, pod udarcima sekire, jedan se mladi hrast oprašta sa suncem. Seče se sa tri udarca, tako da padne ka istoku.
Badnjak je simbol onog drveta, koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji, da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus.
Njegovo loženje je glavni deo ovog praznika, ali će badnjak od zore, do sumraka, ostati prislonjen uz kuću, i tek potom biti unet, uz posipanje žitom.
Badnjak se loži sa posebnim poštovanjem, i moli za zdravlje, sreću i mir.
Badnjak gori do Božića, nagoveštavajući novu svetlost koju donosi vera u novorođenog Hrista.
Božić je pred vratima - čuda su moguća!
