Istorija članova benda Blur poprilično se razlikuje od rok legendi o kakvim smo navikli da slušamo. Albarn (Damon Albarn) i Kokson (Graham Coxon) su prijatelji iz detinjstva, obojica potiču iz porodica više srednje klase, a muzikom su počeli da se bave tokom školskih dana. Na koledžu su upoznali Džejmsa (Alex James) i Rauntrija (Dave Rowntree), te je krajem 80-ih nastala preteča Blura, Seymour. Promena imena donela je i udaljavanje od mančesterskog zvuka i prihvatanje britanskih grupa The Kinks i The Beatles, kao glavnih muzičkih uticaja. Drugim albumom, Modern Life Is Rubbish, privukli su određen broj publike i pozitivnih kritika, a potom krenuli u osvajanje Amerike. Turneja po SAD-u je bila propast, jer je grandž bio pokret koji je harao Amerikom, a naspram grandž heroja Dejmon i drugari su izgledali kao dobri momci, koji nemaju puno toga da kažu.
Godine 1994, bend izdaje album Parklife, jedan od najpopularnijih albuma britpop ere i pravo muzičko i tekstualno bogatstvo. Pomenuti album probudio je bendove Pulp, The Boo Radleys, Supergrass i mnoge druge, stavljajući Blur na britanski tron - odgovor na uspeh koji su do tada uživali bendovi poput Nirvane, Alice in Chains i drugih. Činilo se da se britanska i evropska muzička scena konačno probudila, a gitarski zvuk je, napokon, dobio nova imena za kojima je decenijama vapio. Samo godinu dana kasnije, Blur izdaje The Great Escape, postiže još veći uspeh i postaju najveće izvozno blago Ostrva. Istrovremeno, počinje obračun na top listama sa nešto mlađim bendom Oasis, koji se i danas poredi sa rivalitetom Bitlsa i Stounsa.
The Great Escape krije konceptualni album, čije su teme otuđenost i nezadovoljstvo modernim društvom. Zavodljive pop melodije su uspele da pronađu put do vojske slušalaca, dok su tekstovi rađeni na gotovo Monti Pajtonovski način - prepuni satire, trivijalizovanih situacija i likova. Singl Country House je nadmašio Oasisa i njihov Roll With It, koji je izašao istog dana, ali je za Blur ovo značilo početak kraja. Pritisak medija, unutrašnja neslaganja, droga i alkohol, kao i horde obožavatelja, za svakog člana su imali drugačije značenje, što će se čuti na sledećem albumu, 1997. godine.
Album koji su jednostavno nazvali Blur podelio je fanove na one koji su srasli sa bendom i one druge, koji su se ili priklonili Oasisu, ili jednostavno odvojili od britpop uticaja. Singl Beetlebum bio je odličan uvod u mračnije razdoblje Blura. Za fanove, ova pesma je dobila status himne, dok je na američkom tržištu najveći uspeh bio singl Song 2, koji su Blurovci snimili na nagovor izdavačke kuće. Iako je zadržao melodičnost, album Blur je daleko iskreniji, ličniji i teži od prethodnih izdanja benda. Njegova umetnička vrednost je, takođe, daleko veća, mada ćemo tek u dokumentarcu iz 2009. godine saznati koliko je bilo teško snimiti ovaj album.
Blur će pred početak novog milenijuma snimiti album 13, a nešto kasnije Think Tank, prvi i jedini album na kom se nije pojavio Kokson. Iako su kritike bile pozitivne, svako u bendu je već našao novu strast, a Blur su želeli da ostave zarobljenim u prošlosti. Dejmon je već uveliko radio na projektu Gorillaz, zatim je stvorio supergrupu The Good, The Bad and The Queen, rok operu i mnogobrojne solo projekte, koje je pravio više za sebe, nego za širu publiku. Džejms se posvetio farmerskom načinu života, ironično postavši malo urbanija verzija lika iz pesme Coutry House. Rountri je zašao u političke vode, podržao invaziju Iraka, našašvi se licem u lice sa Albarnom, jednim od vođa demonstranata protiv rata. Kokson je, poput Albarna, ostao u muzičkim vodama, izdavši čak šest uspešnih solo albuma. Kao najosetljiviji i potpuno nespreman na sve što slava sa sobom nosi, Kokson se nekoliko puta našao na lečenju od alkohola i narkotika, koji su razorili Blur i prijateljstvo unutar njegovih članova.
Dejmon i Grejem, okosnica benda, godinama nisu razgovarali, izbegavavši susrete, te je, kada su uslikani na ručku, čitav muzički svet sa nestrpeljenjem čekao njihov sledeći korak. Zajednički nastupi benda tokom 2009. godine spadaju među najbolje žive nastupe protekle decenije i najuspešnije koncerte Blura. Bez pritiska, daleko zreliji i pametniji, Blurovci su naučili da uživaju u muzici. Učestvovali su na zatvaranju Olimpijade 2012. godine, a zatim su se dogovorili da predvode festivale Coachella i Sziget u 2013. godini. U aprilu su nastupali po Aziji, a tada je Albarn, slučajno ili ne, najavio novi album benda.
Članove Blura krasi neosporiv muzički talentat, neobičan smisao za humor i pomalo nadmen stav, koji je proistekao iz zlatnih godina britpopa. Radi se o četiri jake individue, te je raspad benda bio neminovan, ali budući da su najpre prijatelji, pa tek onda kolege, pomirenje je bilo sasvim logičan korak. Sa frontmenom Oasis-a, Noelom Galagerom (Noel Gallagher) Dejmon je nedavno i nastupao, stavivši tačku na deceniju ratovanja, koja se opravdava mladošću i planetarnim uspehom za koji je teško biti pripremljen, o čemu svedoče mnogobrojni bendovi koji nakon određenog broja uspona i padova, jednostavno nisu mogli više da ustanu. Na sreću miliona fanova, Blur nije među njima.
