Nijedan spomenik u Krakovu ne lomi srce kao ovaj posvećen Džoku, psu koji je godinu dana čekao svog vlasnika koji se nikada nije mogao vratiti. Emocija psa vrsno je izvajana i gotovo da se može osetiti njegova bol, jer je njegova priča vrlo tužna...
Džoka je iz krakovskog azila spasio čovek po imenu Nikodem 1980-ih. Njihov život bio je pun šetnji, igre i ljubavi. Džok se brzo prilagodio novom životu, trčkarao po gradskim parkovima i važio za pravog malog heroja. Toliko su ga svi voleli, da se još uvek prepričavaju neke pustolovine, Iako su možda neke od njih urbana legenda.
Nažalost, sreća je trajala do 1990.godine, kada je Nikodem doživeo srčani udar u blizini kružnog toka Grunwaldzki dok je šetao sa Džokom. Tu ga je njegov voljeni pas poslednji put video, jer nije mogao da pođe za njim i ostao je tom mestu nesreće – da ga čeka, međutim Nikodem je preminuo i Džok je tako ostao sam, da iščekuje njegov dolazak koji se nikad neće dogoditi.
Brojni pokušaji ljudi da ga uhvate bili su neuspešni i Džok je uporno izbegavao ljude i vraćao se na svoje mesto. Tako je živeo godinu dana. Na kraju je uspostavio posebnu vezu sa jednom od osoba koji su brinuli o njemu - Marijom Miler. Živeo je s njom i opet bio voljen, ali opet samo do njene smrti 8 godina kasnije.
Kao pas u poznim godinama, da sve bude još mučnije, odveden je u azil odakle je ubrzo pobegao. Kažu da se doslovno ceo grad uključio u potragu za njim, ali bez uspeha. Ljudi su se žalili da ne bi dozvolili da ga odvedu, samo da su znali na vreme.
Kasnije je Džok pronađen mrtav. Udario ga je voz, iako se prenosi narativ da je "izabrao da umre od tuge"...
Spomenik Džoku podignut je 2001. godine (autor je poznati Bronisław Chromy). Džok sada 'sedi' u bronzanim rukama koje ga štite, uz natpis: „Džok - najverniji pas, oličenje odanosti.“
Poput Hačika, Džok je zauvek ostao simbol ljubavi koja ne prestaje, Krakovski Hačiko.
