Jedna samohrana majka koja je čudom preživela krvavi napad šimpanze, govorila je o jedinoj stvari koje se seća iz tog užasa.
Čarla Neš, kojoj je život zauvek promenjen nakon stravičnog napada u februaru 2009. godine, pokazala je neverovatan duh i izdržljivost. U intervjuu za emisiju "60 minuta Australija", govoreći o sećanjima na taj užas, rekla je: "Ono što sam najviše čula bio je šimpanza kako vrišti, vrišti, i vrišti, i vrišti."
S obzirom na to da je prošla kroz nešto zaista nezamislivo, novinarka ju je upitala koju bi poruku poslala svakome ko ima "težak dan".
Odgovorila je jednostavno: "Uzmite malo vremena, opustite se, uzmite slobodan dan, i biće bolje. Biće bolje ako želite da bude bolje."
Na pitanje da li joj je život "ponovo dobar", odgovorila je: "Život postaje bolji. Polako dolazi na svoje. Polako. Ali da, ide nabolje, teško je, ali je bolje."
Čarla je imala 55 godina kada ju je prijateljica Sandra Herold pozvala da joj pomogne da vrati svog ljubimca, šimpanzu Travisa, nazad u ograđeni prostor. Sandra je gajila šimpanzu, za koju je platila 50.000 dolara dok je još bila beba, da joj bude kao sin, prenosi "Miror".
Spavali su u istom krevetu, a nakon strašnog incidenta u njenoj kući u Konektikatu, SAD, rekla je: "Nije mogao biti više moj sin čak i da sam ga ja rodila."
Međutim, sve se iznenada promenilo kada je Travis, ponašajući se potpuno neuobičajeno, brutalno napao Sandrinu najbolju prijateljicu Čarlu, bacivši je na auto, a zatim joj divljački kidao lice i ruke.
U očaju, Sandra je zgrabila veliki nož i ubola ga u leđa, ali životinja nije stajala. Vlasnica je tada pozvala policiju i vikala: "Iscepo je! Požurite! Požurite! Molim vas!"
Policija je stigla i usmrtila Travisa upucavši ga, dok je Čarla prevezena u bolnicu, boreći se za život. Puls joj je bio slab, nije imala nos, ni usta, a na desnoj ruci imala je samo palac.
Osvrćući se na to kroz nedavno obnovljeno izdanje emisije "60 minuta", rekla je: "Zapanjena sam što sam i dalje živa."
Njena ćerka, Briana, dodala je: "Pre nego što sam je prvi put videla (bez lica), bila sam veoma, veoma uplašena zbog onoga što ću videti, jer nisam imala predstavu šta da očekujem. To mi je bio najveći strah — da mama umre. Šta ako se ne probudi? I zato, kada sam je konačno videla kada se probudila, to je bio i uzbudljiv i olakšavajući trenutak."
Čarla je kasnije imala transplantaciju lica, ali njeno telo je odbacilo pokušaj transplantacije ruku.
Rekla je da joj je novo lice promenilo život, ali da i dalje živi u večnom mraku, i da boravi u ustanovi za negu, gde zavisi od negovatelja.
Iako je ranije priznala Opri Vinfri da ju je najviše plašila neizvesnost budućnosti, kao i da su postojali dani kada je želela samo da plače jer je "želela neki dom", iznenadila je mnoge, pa i sopstvenu ćerku, svojom snagom i otpornošću.
Briana je rekla: "Neverovatno je koliko je snažan ljudski duh. To nije nešto što se vidi. To je nešto što jednostavno postoji, i snažno je.
"I to mi je s vremenom omogućilo da, umesto da samo gledam ljude dok razgovaram s njima — sada ih čujem... Čujem ih."
U nastavku pogledajte intervju sa Čarlom Neš:
