Pas je zaista najbolji prijatelj čoveku, a ova priča je dokaz za to.
Belgijska ovčarka Džuno spasena je od smrti u skloništu svega nekoliko dana pre nego je bila zakazana eutanazija. Porodica iz američke savezne države Tenesi, koja ju je spasila svedočila je neverovatnoj ljubavi između nje i tada četvorogodišnjeg Lukasa Hembrija.
Lukas je, naime, rođen sa Sanfilipovim sindromom, retkim genetskim poremećajem koji utiče na mozak i kičmenu moždinu. S vremenom, deca prestaju da govore, hodaju i jedu. Osim toga, dolazi i do promena u ponašanju, pa mogu da postanu hiperaktivna ili imaju agresivne napade. Kad su lekari ustanovili da njihov dečak ima taj sindrom, roditelji Čester i Dženifer su bili užasnuti. Lekari su im rekli da za bolesti nema leka, da je mala šansa da će njihovo dete doživeti 15 godina, te da postoji velika mogućnost da nakon osme godine više neće moći da hoda, govori...
Nakon početnog očaja, Čester i Dženifer su odlučili da urade sve što mogu da dečaku ulepšaju vreme koje mu je preostalo. Kad je dečak počeo da ima problema s hodanjem, zaključili su da bi pas mogao da mu pomogne. Bilo je potrebno 15 hiljada dolara za treniranog psa, ali im je rečeno i da njihovo dete možda ne bi trebalo da koristi psa za kretanje, jer sve teže hoda i očekuje se da će mu se stanje dodatno pogoršati. Stručnjaci, naime, nisu preporučili psa za Lukasa. Ipak, roditelji su bili uvereni da bi pas mogao da mu pomogne. Tada su slučajno otkrili Džuno i njenu priču, pa su onda zajedno otišli u dva sata udaljeno sklonište u istočnom Tenesiju da je vide.
Ona je u tom azilu završila jer su je vlasnici ostavili. Hteli su, naime, belgijskog ovčara jer im je bio lep, ali nisu znali da je to radni pas. Zbog toga su je se rešili. Niko nije hteo da je udomi, a kako mnoga skloništa u SAD imaju oznaku "kill", neudomljeni psi se eutanaziraju po isteku određenog vremena. Džuno je čekala takva sudbina. Čester je o toj rasi znao sve što treba, jer je radio kao policajac i bilo mu je poznato šta tim psima treba da budu srećni. Znao je da može da usreći svog sina, a istovremeno pomogne jednom psu. Zato je porodica krenula na put.
Kad su prvi put videli Džuno u skloništu, bila je sva jadna i uplašena od života tamo. Bilo je to 2012. godine i cela porodica se oduševila njome, a posebno Lukas. Ne čudi stoga što su je odmah udomili i doveli kući. U početku su nameravali da je puste neko vreme da se navikne na novu porodicu i način života, a onda je Čester nameravao da počne s treningom, kako bi je naučio da pomogne dečaku. Ipak, onda je bila brža od njega.
Zanimao ju je, naime, dečak i u početku je samo kružila oko njegovih kolica, posmatrajući ga. Onda je, nakon nekoliko dana, odjednom počela da cvili i gurka dečaka nosom, a ispostavilo se da to nije radila bez razloga. Nivo kiseonika mu je bio veoma nizak, pa kad je njegov otac popravio situaciju, Džuno je dečaka polizala po licu. Bio je to prvi put da mu je spasila život, ali ne i zadnji. Tada su njeni udomitelji shvatili kako se ona vezala za dečaka, te da će neke stvari učiniti instinktivno, bez da je oni nauče.
U idućih nekoliko godina bili su nerazdvojni. Još nekoliko puta je Džuno spasila život ovom dečaku. Ona je bila ta koja je mogla da ga usreći u najtežim danima i smiri u situacijama kada niko drugi nije mogao da pomogne. Uz članove njegove porodice, Džuno mu je bila najbliža na svetu i razumela ga je bez ijedne reči.
Ovaj svet su oboje napustili u roku od nekoliko meseci. Džuno je uginula prva, u decembru 2019. godine, a Lukas je umro u aprilu 2020. godine. Imao je svega 13 godina.
Ženka psa koja je odbačena i za koju je planirano da bude usmrćena jednom dečaku je ulepšala život. Njegovi roditelji su to znali i cenili su svaki radostan trenutak koji mu je donela, svaku stišanu buru za koju je ona bila zaslužna i činjenicu da su mogli da joj veruju da će učiniti sve za njega. Jer, Džuno je ovog dečaka volela najviše na svetu. A on joj je tu ljubav uzvraćao.
