U pola veka književnog rada u više oblika umetničkog iskazivanja i rasuđivanja - Isidora je objavila mnoštvo knjiga narativne proze, kritičkih knjiga i članaka. Neka od najvažnijih dela su: Saputnici, Pisma iz Norveške, Iz prošlosti, Đakon Bogorodičine crkve, Hronika palanačkog groblja, Zapisi, Analitički trenuci i teme, Zapisi o mome narodu, Njegošu knjiga duboke odanosti, Govor i jezik, kulturna smotra naroda...
Pisala je i o Branku Radičeviću, Đuri Jakšiću, Lazi Kostiću, Petru Kočiću, Milanu Rakiću, Veljku Petroviću, Ivi Andriću, Momčilu Nastasijeviću i drugima.
Penzionisana je 1931. godine, a izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 16. februara 1939, dok je za redovnog člana Srpske akademije nauka 14. novembra 1950, kao prva žena akademik. Umrla je 5. aprila 1958. godine u Beogradu. Na Topčideru joj je podignut spomenik 2015. godine.
“Neke stvari se ne izgovaraju. Osete se u pokretu, pogledu.
Nisam stidljiva, ni plašljiva. Neću da ih izgovorim. Ne umem da ih objasnim.
Umorila sam se tražeći reč savitljivu — da ne poruši nevidljivi most,
meku — da ti ruke ne umrtvi, reč — muziku, onu tihu koju volimo. A da kažem: "Mi to sebi ne smemo da dozvolimo, ali...", ili one dve obične koje sam mnogima rekla... mi nismo mnogi..
I šta ako ne dočekam sutra, a nisam ti rekla?”
"Članovi porodice znaju jedno drugom najosetljivija mesta, i kad hoće, ranjavaju teško, pa i ubijaju."
"To je mesto, zajedno sa kućom i dvorištem, prodato...
Da mi je da ga kupim, da ga uzidam u kulu, da kulu zabravim sa devet ključeva, od vremena na vreme bih se zatvorila u nju, i u mraku i ćutanju bih ludovala da se mogu zazidati tragovi mrtvih dana."
"Ja imam svoj krug kredom još iz detinjstva - sednem s knjigom u budžak: prav ugao, leđima okrenuta sobi, sam otac ili brat da me zovu, ne odazivam se. U sebi odgovaram: dockan je." (iz pisma Mladenu Leskovcu)
"Bez čega poezija ne bi može, to je život i smrt: bez čega život i smrt ne vrede, to je poezija."
