Vizonarstvo sedme umetnosti: Kako su filmovi predvideli budućnost

U trenutku snimanja pripadali su žanru naučne fantastike. Danas su tek osvrt na neke od već ustaljenih fenomena naše svakodnevnice. Mobilni telefon, YouTube, rijaliti program samo su neke od pojava koje su decenijama pre svog nastanka, predviđene u filmovima sa naše liste.
Filmovi 24.04.2013. - 15:35h

Večiti sjaj blistavog uma (Eternal Sunshine of the Spotless Mind), 2004.
Predvideo: brisanje sećanja
Da bi preboleli težak raskid kroz koji prolaze, Džoel (Džim Keri) i Klementine (Kejt Vinslet), odlučuju da se podvrgnu zahvatu brisanja sećanja na vezu u kojoj su bili. Nuspojave procedure dovode do komplikacija, "zbrčkanih'' uspomena i očajničke želje da se uspomene ma koliko bolne, ipak, sačuvaju. Kraj filma donosi spoznaju da ljubav ume da bude jača i od medicine i tehnike, ali i budućnosti. Iz ugla današnjice, procedura prikazana u klasiku iz 2004. godine, nije više stvar naučne fantastike. Naime, holandski naučnici pronašli su način da izbrišu traumatska iskustva kakva su sećanja na silovanje, ubistva, i bilo koji vid mučenja. Dakle, metoda nije predviđena za brisanje sećanja na bolne raskide, ali se ne može osporiti vrlo slična koncepcija sa onom prikazanom u ostvarenju Majkla Gondrija (Michael Gondry).

 

 

Trumanov šou (The Truman Show), 1998.
Predvideo: rijaliti program
Te 1998. godine, ideja o konceptu televizijskog programa koji će se bazirati na praćenju nečijeg stvarnog života, bila je toliko nesvakidašnja, da je sasvim razumljivo što je neko zasnovao svoj film baš na njoj. A taj neko biće Endrju Nikol (Andrew Nicole), scenarista filma Trumanov šou. U momentu nastanka ovog filma, rijaliti programi brojali su se na prste jedne ruke, i niko nije ne slutio kakavu će slavu, samo par godina kasnije, doživeti Veliki brat, Survirer, i svi ostali medjiski obrasci zansnovani na voajerizmu. Danas, retko koja televizija nema u svojoj programskoj šemi neki vid rijaliti emisije, koja se na ovaj ili onaj način bavi intimom svojih učesnika. Doduše, za razliku od Trumana, oni su svesni kamera, i sami su potpisali dozvolu da ih iste prate u stopu, ali niko ne može da spori vizionarstvo koje je donela tužna Trumanova priča.

 

Videodrom (Videodrome), 1983.
Predvideo: YouTube 
Na svakih 5 sekundi, na YouTube se ubaci 4 miliona novih video zapisa. Upravo, ta enormna cifra novih videa, utiče na slabiji kvalitet kontrole njihovog sadržaja, te nije nemoguće posmatrati sirov materijal nečijeg mučenja, torture ili čak ubistva. Nije li se upravo i Maks Ren (Max Renn), glavni junak filma Videodrom, susreo sa televizijskim kanalom sličnog sadržaja. Film snimljen pre tačno 30 godina, predvideo je stvaranje medijskog koncepta koji će, bez ikakave cenzure, dopuštati širenje snimaka sa najgnusnijim scenama ljudskog ponižavanja. Na sreću, nismo doživeli poptuno ispunjenje ovog predviđenja, ali nažalost, bliži smo mu nego ikad.

 

 

Zabranjena planeta (Forbidden Planet), 1953.
Predvideo: mobilni telefon
Samo 4 godine pre i zvaničnog početka trke za osvajanje svemira (1957. godine čovečanstvo je poslalo prvi satelit u svemir), snimljena je Zabranjena planeta, koja se na specifičan način bavila budućnošću, kosmosom i načinom na koji će im se ljudi prilagoditi. Junaci ovog filma koristili su se malim komunikacionim, bežičnim spravama, koje su mogli da nose svuda sa sobom. Tri decenije kasnije, nastaće prve verzije mobilnog telefona. Osim predskazanja po pitanju komunikacije, ni ona koja su podrazumevala prijatelje u vidu robota, nisu ostala potpuno neostvarena. U Japanu je već moguće unajmiti robota kao bebisiterku, kućnu pomoćnicu ili prijatelja, baš onako kako je to predvideo i filmski klasik iz 1953. godine.

 


Suvišni izveštaj (Minorrity Report), 2002.
Predvideo: prikazivanje reklama na osnovu interesovanja kupaca
Bićemo realni i priznaćemo da je najveći deo Spilbergovog ostvarenja iz 2002. godine i dalje ostao na strani nerelanog. Kako je film sniman pre samo 11 godina, niko ne može da ospori mogućnost da se u narednim decenijama najveći broj fiktivnih detalja, ipak, ostvari. Baš kao što se to desilo sa scenom koja se odigrava u tržnom centru, a u kojoj se potencijalnim kupcima prikazuju reklame i nude proizvodi bliski njihovim interesovanjima. Nije li upravo to ono što  nam se svakodnevno dešava na internetu. Reklame koje nam se pojavljuju u side bar-u, uglavnom su posledica naših skorašnjih pretraga i vrsta sajtova koje smo posećivali. Dakle, ukoliko ste prethodnih dana čitali o filmovima, neće biti nimalo čudno ukoliko vam se sledećeg dana pojavi reklama za najnovije DVD izdanje vašeg omiljenog klasika, ili naiđete na povoljnu cenu karata za aktuelnu premijeru u vašem gradu.

 

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs