Legenda o vodenom biku prva je koju ćete čuti od meštana koji žive u blizini Vlasinskog jezera, najvećeg veštačkog jezera, koje ima nešto što nema nijedno drugo na svetu: plutajuća tresetna ostrva prečnika od metra pa do neverovatnih dva hektara.
Nekada davno u jezeru je živeo vodeni bik, koji je često noću izlazio iz vode na obalu i seljanima ubijao goveda koja su oko jezera pasla travu. Pošto je poubijao mnogo goveda i zadao seljanima veliki strah, neki kovač se dosetio da svom volu okuje rogove gvožđem i pusti ga da pase kraj jezera. Kad je vodeni bik izašao iz vode i poleteo ka kovačkom volu, on ga je probo okovanim rogovima, te se vodeni bik vratio u jezero i više se nikad nije pojavio, već samo 1827. godine pred rusko-turski rat i srpsko-turski rat, kad se iz jezera čula rika bika da se tresla cela okolina, a iz vode su izbijali veliki mehuri.
Podizanjem nivoa vode, prilikom punjenja jezera, sa dna se podigao treset. Njegova debljina ide i do metra. Najtanji je 30 centimetara, a produkt je vekovnog raspadanja mahovina tresetica. Tako su se formirala velika plivajuća ostrva. Pri visokom vodostaju, ova ostrva bivaju prosto odignuta sa dna i tad slobodno plivaju od jedne ka drugoj obali, u zavisnosti od intenziteta i pravca vetra. Tresetne galije predstavljaju jedinstveni fenomen i zaštitni su znak ovog jezera.
Hodanje po većim ostrvima stvara vam osećaj šetnje po oblacima, a na njima se nalazi mnoštvo vrba i breza, zbog čega liče na male pokretne oaze. Za njihovo stvaranje, tvrde stručnjaci, potrebno je više od 5.000 godina. Pod Vlasinom se ne podrazumeva samo jezero, već i visoravan, selo u opštini Surdulica i reka, a sve to zajedno čini idealno mesto za ljubitelje netaknute prirode.
Poboljšava krvnu sliku
Turisti koji dođu na Vlasinsko jezero mogu se baviti plivanjem, vožnjom čamcima, pa i jedriličarenjem kad vetar to dozvoli. Ipak, ribolov je jedan od najatraktivnijih sportova, pošto je Vlasinsko jezero veoma bogato grgečom, klenom, somovima, šaranima...
Jezero pogoduje anemičnim osobama. Čak je urađeno ispitivanje kojim je utvrđeno da se ljudima koji su boravili ovde više od deset dana povećao broj crvenih krvnih zrnaca i hemoglobin.
Idealno za letnje rashlađivanje
Vlasinska visoravan nalazi se na 1.230, a jezero na 1.210 metara nadmorske visine. Najveće je veštačko planinsko jezero u Srbiji. Nastalo je izgradnjom brane i akumulacije na mestu isticanja Vlasine iz Vlasinske tresave. Ima nekoliko zaliva pogodnih za plaže i sportove na vodi
Najtopliji mesec je avgust sa srednjom temperaturom od 15 stepeni, a najhladniji je januar sa 4,5 stepeni. Leti je moguće kupanje, a zimi klizanje jer je debljina leda na jezeru čak i do 40 cm.
