Park Guell jedan je od najpoznatijih simbola Barselone sa svojom šarenom keramikom i ludom arhitekturom. Smješten u naselju La Salut, na obroncima gorja Collserola, jedinstven je spoj prirode i urbanizma. A evo što možda niste znali o ovoj oazi:
1. Arhitektu već poznajete
Um koji stoji iza ovog šarenila zvao se Antonio Gaudi. Bio je to katalonski arhitekta kojeg možda već znate, a da toga niste ni svesni. Upravo on zaslužan je za izgled barselonske bazilike Sagrada Familia. Čak sedam njegovih dela UNESCO je stavio na listu svetske baštine – sva se nalaze u Barseloni, među njima je i park Guell.
2. Nastao na siromašnoj zemlji, imao je drugu svrhu u početku
Park je bio inspirisan engleskim urbanim vrtovima, a pozicija koja je odabrana za ovo remek-delo bila je sve samo ne remek-delo. Brdo s malo vegetacije i puno kamenja s razlogom je nosilo nadimak „Gola planina“. Originalan plan bio je izgraditi stambene četvrti za bogataše koji će uživati u svojim oazama s pogledom na grad, ali srećom za nas – običnu raju – otvoren je javnosti.
3. U parku se nalazi arhitektova kuća u kojoj je živio sve do bizarne smrti
Nakon što je prvotni plan propao, Gaudi se sam uselio u jednu kuću u parku (ali nije je on projektovao). Tu je živeo sve do 1926. godine kada je umro. Ali, nije umro u miru svog doma, već na vrlo bizaran i tužan način. S vremenom je postao povučen, posvetio se veri i živeo skromno: postio je, klonio se alkohola, nosio skromnu i istrošenu odeću, prestao da se brije.
Kada je jednog dana, u dobi od 73 godine, krenuo na misu u crkvu, udario ga je gradski tramvaj. Povređen, ležao je na zemlji i u tim ključnim trenucima niko mu nije pomogao. Ljudi su mislili da je reč o prosjaku i nisu obraćali pažnju. Tek kada je jedan doktor čuo za vest o nesreći, dotrčao je na lice mesta, ali već je bilo kasno. Prevezen je u bolnicu gde je nakon dva dana umro.
Kad se saznalo o kome je reč, vest je potresla grad. Sahrana je bila veličanstvena, mnogi su došli da mu odaju počast, ali sve to nije moglo da promeni tragičan tok događaja i neugodnu činjenicu da nisu pomogli svom sugrađaninu – ko god da je bio.
4. Da li ste primetili da u parku nema ravnih linija?
Celi park nalik je toboganu – šaren, vijugav, nežnih crta. Sve to napravljeno je s razlogom – Gaudi je nastojao da podigne park u skladu s prirodom koju je poštovao. Zbog toga su sve linije pratile linije stabala, biljaka, pa čak i kamenja.
5. Austrija je donirala drveće
Jedan dio parka danas se zove „Vrtovi Austrije“. Ali, nisu oduvek bili tu – ovaj deo parka dugo je zapio prazan. Tek 1977. godine Austrija je donirala drveće koje je posađeno ovde i zbog čega je celi deo dobio svoj srednjoevropski štih u moru palmi i mediteranske atmosfere.
6. Šta znači Guell i zašto se park onda ne zove po Gaudiju?
Kad je već toliko značajan za grad i park, kako to da njegovo delo nije dobilo ime po njemu? Pa, čini se da je sam Gaudi bio preskroman za tako nešto. Park je zato dobio ime po Eusebiju Guellu, španskom biznismenu koji je stekao veliko bogatstvo za vreme industrijske revolucije. Upravo on je prepoznao Gaudijev talenat i započeo saradnju s njim, omogućivši mu finansijska sredstva potrebna za njegov rad.
Postoji jedna anegdota vezana za njihovo prijateljstvo, koja kaže da je navodno Gaudi jednom prilikom rekao Guellu: „Ponekad mislim da smo nas dvojica jedini ljudi kojima se sviđa ova arhitektura.“ Guell je na to mrtav hladan uzvratio: „Ja ne volim tvoju arhitekturu. Ja je poštujem.“
