- Zebrinu treba uneti u kuću pre prvog mraza, čim noćne temperature padnu ispod 10 stepeni, i držati je na svetlom mestu bez radijatora.
- Zimi je zalivajte umereno, tek kada se gornja dva do tri centimetra zemlje osuše, jer previše vlage može da dovede do truljenja korena.
- Kao rezervu možete ožiliti zdrave reznice u vodi, a na proleće biljku postepeno vratiti na terasu i po potrebi je orezati.
Zebrina, poznata i kao sobni puzavac, jedna je od omiljenih biljaka za terase, balkone i dvorišta, jer se brzo širi, ima dekorativne listove ljubičastih, zelenih i srebrnih nijansi i ne zahteva previše nege. Tokom toplih meseci može da izraste u pravu zelenu oazu, ali čim stignu hladniji dani, pred njenim vlasnicima pojavljuje se isti problem – kako je sačuvati od niskih temperatura i dočekati proleće sa zdravom biljkom koja će ponovo poterati nove izdanke?
Dobra vest je da zebrinu ne morate da bacite niti da se oprostite od nje kada prođe sezona boravka na otvorenom. Ova biljka ne podnosi mraz, pa je pre prvih ozbiljnijih zahlađenja treba uneti u kuću. Uz dovoljno svetlosti, umereno zalivanje i odgovarajuću temperaturu, može uspešno da prezimi u zatvorenom prostoru, a ako želite dodatnu sigurnost, nekoliko reznica možete sačuvati i u vodi.
1. Unesite zebrinu u kuću pre prvog mraza
Najvažnije pravilo za prezimljavanje zebrине jeste da se ne čeka da temperature padnu toliko nisko da biljka počne da propada. Poreklom iz toplijih krajeva, zebrina je osetljiva na hladnoću, a mraz može ozbiljno da ošteti njene listove i stabljike.
Zato je najbolje da je unesete u kuću čim noćne temperature počnu redovno da se spuštaju ispod 10 stepeni. Ako je do tada rasla u žardinjeri na terasi ili u saksiji u dvorištu, premeštanje u zatvoren prostor pomoći će joj da lakše prebrodi zimu.
Pre unošenja pregledajte biljku i uklonite suve, oštećene ili trule listove i stabljike. Obratite pažnju i na donju stranu listova, jer se na biljkama koje su dugo boravile napolju mogu naći sitne štetočine. Po potrebi, listove nežno očistite i biljku nekoliko dana držite odvojeno od ostalih sobnih biljaka kako biste proverili da li je zdrava.
Ako imate više saksija, ne morate sve da unosite u kuću. Dovoljno je da sačuvate nekoliko zdravih primeraka ili da odsečete reznice, koje će zauzeti znatno manje prostora.
2. Pronađite joj svetlo mesto, ali je udaljite od radijatora
Kada zebrinu unesete u kuću, važno je da joj pronađete mesto na kojem će imati dovoljno svetlosti. Iako tokom zime raste sporije nego leti, to ne znači da može da provede mesece u mračnom uglu bez posledica.
Najviše joj odgovara svetlo mesto sa dosta indirektne svetlosti, poput prozora okrenutog ka istoku ili zapadu. Može da podnese i nešto direktnog jutarnjeg sunca, dok jako podnevno sunce kroz staklo može da ošteti listove.
Ako joj nedostaje svetlosti, stabljike mogu da postanu izdužene i tanke, razmaci između listova veći, a karakteristične ljubičaste i srebrne šare manje izražene. Upravo zato je dobro da je tokom zime povremeno okrenete kako bi svi delovi biljke dobijali približno jednaku količinu svetlosti.
Idealna je umerena sobna temperatura, okvirno između 15 i 22 stepena. Izbegavajte mesta na kojima se smenjuju hladan vazduh sa prozora i topao vazduh iz grejnih tela. Ne treba je držati ni neposredno uz radijator ili peć, jer suv i topao vazduh može da doprinese isušivanju i oštećenju listova.
Ako primetite da biljka zimi ne izgleda jednako bujno kao tokom leta, nemojte odmah zaključiti da propada. U uslovima slabije svetlosti i kraćeg dana njen rast prirodno se usporava. Najvažnije je da stabljike ostanu zdrave i da koren ne bude izložen prekomernoj vlazi.
3. Zimi je zalivajte manje nego tokom leta
Jedna od najčešćih grešaka pri čuvanju sobnih biljaka tokom zime jeste preterano zalivanje. Dok je leti zebrina izložena višim temperaturama i aktivno raste, zemlja se brže suši. Zimi, kada je rast sporiji, vlaga se u saksiji zadržava duže, pa koren može da počne da truli.
Zato nemojte zalivati biljku prema unapred određenom rasporedu, već prvo proverite vlažnost zemlje. Sačekajte da se gornjih dva do tri centimetra supstrata osuše, a zatim je zalijte umereno. Količinu vode prilagodite temperaturi u prostoriji, veličini saksije i tome koliko se brzo zemlja suši.
Saksija obavezno treba da ima otvore za oticanje viška vode. Ako se u ukrasnoj posudi ili podmetaču nakupi voda, uklonite je kako koren ne bi dugo stajao u vlažnom supstratu.
Tokom zime biljci uglavnom nije potrebno ni dodatno đubrivo. Prihranu možete da pauzirate dok se rast ne ubrza u proleće, kada će joj, uz više svetlosti i toplote, ponovo biti potrebni hranljivi sastojci za razvoj novih izdanaka.
Ako listovi počnu da žute, proverite da li je zemlja previše vlažna. S druge strane, suvi i krti listovi mogu da ukazuju na nedostatak vode, ali i na suv vazduh ili druge nepovoljne uslove. Zato je važno da posmatrate celu biljku, umesto da odmah posegnete za kantom za zalivanje.
4. Sačuvajte pelcere u vodi kao sigurnu rezervu
Ako želite da budete sigurni da ćete na proleće imati novu zebrinu, čak i ako matična biljka tokom zime izgubi deo listova, odlična ideja je da odvojite nekoliko zdravih reznica i ožilite ih u vodi.
Postupak je jednostavan. Odaberite zdravu stabljiku i čistim, oštrim makazama odsecite deo dug oko osam do deset centimetara, najbolje neposredno ispod kolenca – mesta na stabljici iz kojeg izrastaju listovi. Uklonite donje listove kako ne bi bili potopljeni u vodi i počeli da trule.
Reznicu stavite u čistu čašu ili manju staklenu vazu sa vodom tako da donji deo stabljike i kolenca budu potopljeni, dok listovi ostaju iznad površine. Posudu smestite na svetlo mesto, ali ne na direktno jako sunce. Vodu povremeno promenite, naročito ako se zamuti, a po potrebi dopunite kada nivo opadne.
Korenčići mogu da se pojave za nekoliko dana, ali ponekad je potrebno i duže, u zavisnosti od temperature, svetlosti i stanja reznice. Kada koren dovoljno poraste, biljku možete da presadite u saksiju sa rastresitim supstratom koji dobro propušta vodu. To možete da uradite i pre proleća ako su reznice razvile koren i imate odgovarajuće uslove za njihov dalji rast.
Ukoliko ih ostavite u vodi tokom zime, redovno proveravajte stanje stabljika i menjajte vodu kada je potrebno. Imajte u vidu da ožiljavanje u vodi nije garancija uspeha, pa je najbolje pripremiti nekoliko reznica umesto da se oslonite samo na jednu.
Na proleće je ponovo pripremite za terasu
Kada dani postanu duži, a temperature porastu, zebrina će postepeno početi da razvija nove izdanke. Ako je tokom zime postala retka ili su joj se stabljike izdužile, možete da skratite vrhove i uklonite oštećene delove. Orezani zdravi vrhovi mogu ponovo da posluže kao reznice, pa ćete na taj način dobiti još biljaka i podstaći gušći rast.
Sa iznošenjem na terasu nemojte žuriti. Sačekajte da prođe opasnost od mraza, a biljku najpre nekoliko dana privikavajte na spoljašnje uslove, tako što ćete je držati u zaštićenom, svetlom delu terase. Tek potom je postepeno izložite jačoj svetlosti.
Kada se rast ubrza, možete ponovo da uvedete prihranu namenjenu sobnim biljkama, u skladu sa uputstvom proizvođača. Ako je koren ispunio saksiju ili se zemlja previše zbila, proleće je pogodno vreme i za presađivanje.
