Tokom vrelih letnjih dana klima-uređaji rade gotovo bez prestanka, a malo ko razmišlja o tome da pritom stvaraju velike količine kondenzovane vode. Većina ljudi tu vodu jednostavno pusti da ode u odvod, iako može imati niz korisnih primena u domaćinstvu.
Prema istraživanjima, jedna klima može da proizvede između 8 i čak 15 litara kondenzovane vode dnevno, u zavisnosti od temperature, vlažnosti vazduha i načina rada uređaja. Umesto da je bacite, možete je iskoristiti za brojne poslove u kući i dvorištu.
Kako nastaje voda iz klima-uređaja?
Kondenzovana voda nastaje kada topao i vlažan vazduh prolazi kroz hladni isparivač klima-uređaja. Pošto je njegova površina hladnija od temperature tačke rose, vodena para iz vazduha pretvara se u sitne kapljice koje se skupljaju u posebnoj posudi ili se preko odvoda izbacuju napolje.
Količina prikupljene vode zavisi prvenstveno od vlažnosti vazduha – što je vazduh vlažniji, klima će proizvesti više kondenzata.
Kod prenosivih klima voda se skuplja u rezervoaru koji se lako prazni, dok je kod zidnih klima najčešće sprovedena kroz odvodno crevo.
Za šta sve možete koristiti vodu iz klime?
Iako nije namenjena za piće, kondenzovana voda može biti veoma korisna za brojne svakodnevne potrebe.
Najčešće se koristi za:
- zalivanje cveća, ukrasnog bilja i bašte,
- punjenje pegle na paru, jer gotovo da ne sadrži minerale koji stvaraju kamenac,
- ispiranje WC šolje,
- pranje terasa, staza i dvorišta,
- čišćenje spoljašnjih površina
- Pranje prozora i automobila bez belih fleka
Na ovaj način može se značajno smanjiti potrošnja vode iz vodovoda, naročito tokom leta kada su potrebe za zalivanjem najveće.
Kvalitet vode dovoljan za navodnjavanje
Naučnici su 2020. godine analizirali kvalitet kondenzovane vode prikupljene iz klima-uređaja u dva palestinska grada, gde su zalihe pijaće vode ograničene.
Uzorci su prikupljeni iz stambenih objekata, restorana i prodavnica, a zatim su podvrgnuti detaljnim laboratorijskim analizama.
Prva grupa ispitivanja obuhvatila je merenje:
- temperature vode,
- pH vrednosti,
- električne provodljivosti,
- količine rastvorenog kiseonika,
- ukupne količine rastvorenih materija.
Nakon toga usledile su laboratorijske analize koje su ispitivale:
- zamućenost vode,
- biološku i hemijsku potrošnju kiseonika,
- prisustvo teških metala poput arsena, bakra, aluminijuma i selena.
Rezultati su pokazali da je kvalitet kondenzovane vode sasvim zadovoljavajući za navodnjavanje biljaka i bašti.
Zašto ipak nije preporučljivo piti ovu vodu?
Iako je voda nastala kondenzacijom veoma čista i po sastavu podseća na destilovanu vodu, istraživanje je pokazalo da pojedini parametri nisu ispunili standarde za ljudsku upotrebu.
U nekim uzorcima pronađene su manje količine metala poput:
- bakra,
- gvožđa,
- aluminijuma,
- hroma,
- barijuma,
- cinka,
- mangana.
Pored toga, pojedini uzorci nisu zadovoljili kriterijume kada su u pitanju zamućenost, biološka i hemijska potrošnja kiseonika.
Zaključak istraživača bio je da kondenzovana voda ne predstavlja rizik za zalivanje biljaka, ali da nije bezbedna za piće bez prethodne profesionalne obrade i kontrole kvaliteta.
Jedna klima može proizvesti i do 15 litara vode dnevno
Možda najzanimljiviji podatak iz istraživanja jeste količina vode koju klima može proizvesti.
U zavisnosti od uslova rada, jedan uređaj tokom samo jednog dana može sakupiti između 8,63 i 15,1 litara kondenzovane vode.
Ako bi se ova voda sistematski prikupljala u domaćinstvima, mogla bi značajno da smanji potrošnju pijaće vode, posebno u oblastima koje se suočavaju sa sušama i nestašicom vode.
Istraživanje iz Omana donelo zanimljive rezultate
Slična istraživanja sprovedena su i u Omanu, zemlji koja već godinama traži načine da racionalnije koristi raspoložive vodne resurse.
Naučnici su ispitivali različite metode dezinfekcije kondenzovane vode, među kojima su bile:
- ultraljubičasto zračenje,
- hlorisanje,
- zagrevanje na 63 stepena,
- ozoniranje,
- solarna dezinfekcija.
Posebna pažnja posvećena je upravo solarnoj dezinfekciji.
Nakon jednostavne filtracije, voda je izlagana sunčevoj svetlosti, čije UV i infracrvene zrake uništavaju veliki broj bakterija, virusa i drugih mikroorganizama.
Rezultati su iznenadili istraživače
Voda je tokom eksperimenta sakupljana u sterilne Pyrex boce u tri različita grada.
Analize su pokazale da:
- njena svojstva veoma podsećaju na destilovanu vodu,
- bakterije poput Escherichia coli i drugih koliformnih bakterija potpuno nestaju nakon oko dva sata izlaganja sunčevoj svetlosti na
- temperaturi od 43 stepena,
- solarna dezinfekcija predstavlja jednostavno, jeftino i dostupno rešenje za područja koja nemaju razvijene sisteme za preradu vode.
Šta treba da zapamtite?
Iako kondenzovana voda iz klima-uređaja ima veliki potencijal za svakodnevnu upotrebu, stručnjaci naglašavaju da nije namenjena za piće bez prethodne profesionalne obrade i detaljne analize.
Međutim, za zalivanje cveća i bašte, ispiranje toaleta, punjenje pegle na paru, pranje dvorišta ili druge tehničke potrebe predstavlja odličan način da sačuvate dragocenu pijaću vodu, smanjite račune i odgovornije koristite prirodne resurse. Tokom leta, kada jedna klima može proizvesti i do 15 litara vode dnevno, ovakva mala promena navika može napraviti veliku razliku.
Stil / Mondo
