Dok mnogi baštovani svake godine vode istu borbu sa tvrdim zemljištem, korovom i sitnim rodom krompira, Branka iz Bijeljine kaže da je još pre nekoliko godina potpuno promenila način sadnje — i od tada ima mnogo manje posla, a daleko bolji prinos.
Ova vredna domaćica godinama je krompir sadila na klasičan način, uz duboko kopanje, stalno okopavanje i mukotrpno plevljenje. Međutim, kako kaže, posao je postajao sve teži, a rezultati nisu uvek bili onakvi kakve je očekivala.
Tada je odlučila da posluša savet starijih baštovana iz svog kraja i isproba jednostavniju metodu koja čuva vlagu u zemlji, smanjuje korov i olakšava vađenje krompira.
Danas tvrdi da se više nikada ne bi vratila starom načinu sadnje.
Tajna je u sloju slame
Brankin trik zasniva se na korišćenju slame tokom sadnje krompira.
Umesto da krompir zatrpava velikim količinama zemlje i kasnije stalno okopava baštu, ona nakon sadnje preko redova stavlja deblji sloj slame.
Kako objašnjava, slama ima nekoliko važnih prednosti:
- čuva vlagu u zemlji,
- sprečava rast korova,
- štiti zemlju od isušivanja,
- i održava tlo rastresitim i mekanim.
Zahvaljujući tome, zemljište se mnogo manje stvrdnjava čak i tokom velikih vrućina.
Mnogo manje kopanja i okopavanja
Jedan od najvećih problema kod uzgoja krompira jeste stalno okopavanje i razbijanje tvrde zemlje.
Branka kaže da joj je upravo taj deo posla godinama bio najteži.
„Ranije sam pola dana provodila sa motikom. Zemlja se brzo stegne, pogotovo kad upeče sunce, pa moraš stalno da okopavaš. Otkako koristim slamu, zemlja ostaje mekana i rahla mnogo duže”, objašnjava ona.
Sloj slame prirodno sprečava stvaranje tvrde pokorice na zemlji, pa voda lakše prodire do korena biljke.
Korov skoro da nema šanse
Pored očuvanja vlage, slama pravi i prirodnu barijeru protiv korova.
Pošto sunčeva svetlost teže dopire do zemlje, korov mnogo sporije raste, a pojedine biljke se uopšte ne pojavljuju.
To znači: manje plevljenja, manje saginjanja i mnogo manje vremena provedenog u bašti.
Branka kaže da joj je upravo ovo donelo najveće olakšanje.
„Pre sam morala stalno da čupam travu između redova. Sad toga ima mnogo manje i bašta izgleda urednije”, kaže kroz osmeh.
Krompir bude krupniji i zdraviji
Još jedna prednost ove metode jeste to što krompir bolje zadržava vlagu čak i tokom toplih dana.
Kada zemlja nije suva i tvrda, biljka lakše razvija koren i formira krupnije plodove.
Branka tvrdi da je primetila razliku već prve godine.
„Krompir je bio mnogo lepši, zemlja se nije raspadala u grudve i lakše sam ga vadila. Čak je bilo i manje sitnog krompira”, priča ona.
Kako pravilno koristiti slamu
Branka savetuje da se slama ne stavlja prerano i u pretankom sloju.
Najbolje je:
- prvo posaditi krompir na uobičajen način,
- zatim dodati sloj slame debljine oko 10 do 15 centimetara,
- i po potrebi kasnije dodavati još malo kako se slama sleže.
Važno je da slama bude suva i čista, bez tragova buđi.
Mnogi baštovani koriste i seno, ali Branka kaže da je slama praktičnija jer sporije truli i bolje štiti zemljište.
Prirodna zaštita tokom velikih vrućina
Poslednjih godina sve više domaćina ima problem sa sušom i visokim temperaturama.
Tokom leta zemlja se brzo isušuje, a biljke teško podnose nagle promene vremena.
Sloj slame pomaže zemlji da duže zadrži vlagu i smanjuje pregrevanje tla.
To posebno znači tokom jula i avgusta, kada temperature danima prelaze 35 stepeni.
Sve više ljudi prelazi na ovu metodu
Iako je nekada ovakav način sadnje bio manje poznat, danas ga koristi sve više baštovana širom regiona.
Mnogi tvrde da im upravo kombinacija manje rada i boljeg prinosa predstavlja najveću prednost.
Branka kaže da je njen savet jednostavan:
„Ne mora baš sve u bašti da bude teško. Nekad stare metode stvarno olakšaju posao više nego moderna hemija i stalno kopanje.”
