Da li ste znali da smokve nisu idealne za sadnju u blizini kuće? Ako živite u kući i imate dvorište, sigurni smo da ste u jednom trenutku pomislili - Koje biljke tu da zasadim? Naravno, sve je lepše uz zelenilo, ali problem je što neiskusni ljudi često biraju biljke i pogotovo drveće koje pravi hlad tokom vrućih letnih dana ili, pak, voćke koje će oduševiti ukusnim plodovima i biti na dohvat ruke u svakom trenutku.
Bez obzira na nameru prilikom sadnje drveća, važno je prethodno se posavetovati sa stručnjacima. To će vam dati do znanja imate li odgovarajuće uslove za sadnju određenog stabla. Takođe, jako je važno dobro se informisati o vrsti drveća koje planirate posaditi, jer neka stabla nisu poželjna u blizini kuće i mogu izazvati više štete nego koristi.
Smokve imaju vrlo invazivno korijenje koje raste i širi se velikom brzinom. Korenje smokve stalno traži vlagu, lako prodire u pukotine i može dopreti do temelja kuće, naročitoo u vlažnijim područjima.
To takođe može stvoriti probleme s infrastrukturom, posebno podzemnim instalacijama. Korenje se obavija oko vodovodnih, kanalizacijskih i drugih cevi, te čak može oštetiti ili probušiti te instalacije. Kad biste pitali nekoga ko je imao problema sa smokvama, verovatno bi vam rekli - što dalje od kuće, to bolje.
Ako ste se ipak odlučili na sadnju smokve (nadamo se dalje od kuće), evo osnovnih informacija koje morate znati o tome:
Smokva je jedna od najstarijih voćki na svetu i pripada porodici dudova. Prema pronađenim fosilnim ostacima, zaključeno je da se smokva uzgajala mnogo pre pšenice i ječma i time predstavlja prvi primer organizovane poljoprivredne proizvodnje. Potiče iz Male Azije, između istočne Turske i severne Indije. Životni vek stabla kreće se od 50 do 70 godina.
Kako se gaji?
Smokva je toploljubiva (termofilna) voćna vrsta. Otpornost smokvinih stabala na hladnoću u većoj mjeri ovisi od zrelosti njenog drveta. Tokom mirovanja vegetacije može izdržati temperature od -15 °C iako ne podnosi duže vreme temperaturu ispod -10 °C. Uz navodnjavanje i temperaturu od 35 °C smokva daje izvrsne proizvodne rezultate s visokom kakvoćom plodova. Starija, dozrela stabla smokava sadržavaju manje vode (dehidrirani su, pa ne može doći do pojave leda u stanicama) te su bogati smolom i skrobom, sastojcima koji predstavljaju izvrsnu zaštitu od mraza, piše Agroklub.
Smokve rastu na nepristupačnim, krševitim položajima gde plodonose bez ikakve ljudske brige, no to ne znači da joj se ne mora osigurati dovoljna količina vode u pojedinim fazama vegetacije. Za uzgoj smokava potrebno je oko 800 mm padavina godišnje. Budući da ima vrlo dobro razvijen korenov sistem, relativno dobro podnosi sušu i uzgoj na nekultivisanim terenima. U potrazi za vodom koren se prilagođava strukturi tla i matičnom supstratu, prodirući čak i kroz pukotine stena. Ipak, u savremenim nasadima s ugrađenim sastavom kap po kap korenov sistem se razvija u plitkom sloju tla zato što tamo nalazi dovoljne količine vode.
Smokva zahteva plodna, rastresita i lakša tla. Dobro se adaptira na različite tipove tla zbog tolerantnosti na sušu, zaslađenost, klorozu (žuticu pri nedostatku gvožđa) i aktivni kalcijum. Izuzetno dobro joj odgovaraju aluvijalna zemljišta, dolomitni otpad, krečnjačka zemljišta i braonkasto crvene stene. Optimalna vriednost pH se kreće između 6 i 7,8.
Stil / Jutarnji.hr
