Loza Svetog Simeona iznikla je iz njegovog praznog groba, pomaže ženama koje ne mogu da se ostvare kao majke, a njena čudotvorna moć ogleda se i u tome što već vekovima bogato rađa bez ikakve posebne nege...
Kada se monah Simeon upokojio 13. februara 1200. godine bio je sahranjen u naosu katolikona, uz južni zid. Po kazivanju Domentijana, pisca Života Svetog Save i Života Svetog Simeona, za vreme službe je poteklo miro iz groba i iz Simeonovog lika na zidu. I odmah je počelo da čini čuda.
Godine 1207, u pratnji grupe hilandarskih monaha, Sava je preneo očeve „cele i netaknute“ mošti u Srbiju i pohranio ih u manastir Studenicu. Tako je ispunio očevu poslednju želju da počiva u „zemlji otačastva svoga“ i radi mirenja zavađene mu braće, onda su hilandarski monasi neutešno plakali. Tada se Sveti Simeon javi u snu igumanu Metodiju i kaže mu kako je potrebno da njegove mošti budu prenete na rodnu grudu, ali da će za utehu hilandarskom bratstvu iz praznog groba njegovog iznići loza i dokle god ona bude rađala, dotle će i blagoslov njegov na Hilandaru da počiva.
Loza Svetog Simeona
Ta loza se održala i do danas. Ista svake godine bez izuzetka bogato rađa, iako joj se osim obrezivanja, nikakva druga nega ne ukazuje, niti se kakve mere protiv filoksere ili drugih bolesti i štetočina preduzimaju, što predstavlja veliko čudo Božije i time veliku moralnu utehu i duhovno obodrenje za hilandarsko bratstvo, a i za sve verujuće Srbe. Simeonovoj lozi se pripisuje čudotvorna moć. Mnogo je svedočenja da je besplodnim supružnicima, koji su čvrsto verovali, darovala porod.
Daruje decu onima koji iskreno mole