Ovo je proizvodnja budućnosti: otkrivamo kako najlakše do subvencija, koji su koraci u proizvodnji i gde da plasirate svoje proizvode
Organska proizvodnja svakako spada u održivu i zelenu profesiju koja ide ruku podruku sa očuvanjem našeg zdravlja, ali i zdravlja planete. Zato smo se, posle promovisanja i popularizacije zelenih zanimanja i šumarstva kao struke tokom prošle godine, ovoga puta fokusirali na organsku proizvodnju, koja je iz godine u godinu sve zastupljenija. Ako želimo da živimo zdravo, moramo na nacionalnoj osnovi zajedno (i proizvođači i kupci) da radimo na podizanju svesti o značaju organske industrije. U okviru profesije budućnosti, čija je tema organska proizvodnja, pokušali smo da damo konkretne odgovore na važna pitanja i pojednostavimo korake od samog starta proizvodnje.
Podsticaji za organsko stočarstvo
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ističe da je budžet za subvencije za organsku proizvodnju za 2022. godinu 380 miliona dinara, što je najveća cifra koja je dosad izdvojena.
- Ta zdrava ishrana doživljava punu ekspanziju poslednjih godina, pa sada imamo preko 6.000 poljoprivrednih proizvođača koji se bave organskom poljoprivrednom proizvodnjom i koji su sertifikovani. Negde 2014. imali smo 3,7 miliona dolara izvoza organske poljoprivrede, a danas je on 65 miliona. Najviše se izvozi u Nemačku - 31%, SAD 13%, slede Francuska, Belgija... Najviše u ovom trenutku izvozimo voća, i to smrznutu malinu, kupinu i jagodu - navodi Nedimović.
On smatra da imamo veliku perspektivu za razvoj organske proizvodnje, pogotovu u zapadnoj i istočnoj Srbiji, i to na prostorima od preko 150-200 metara nadmorske visine, gde se ne koriste hemijski preparati u proizvodnji.
- Najviše u sektoru voćarstva, ali takođe i u sektoru stočarstva, u delu govedarstva i ovčarstva. Smatra se da će stočarstvo pasti za osam-deset odsto, i to je naša šansa. Vi kada na Staroj planini po svim standardima organske proizvodnje odgajate jedno govedo, možete sutra imati robu premijum klase koja košta triput više nego kilogram goveđeg mesa u konvencionalnom smislu. Jeste da je skuplja proizvodnja, ali kasnija cena proizvoda je višestruko veća. Razlika koja se pravi je neverovatna, a ne morate ništa posebno da radite - samo da puštate goveda na ispašu i poštujete pravila struke - kaže on.
Ministar je objasnio i šta je nekome ko je na konvencionalnoj proizvodnji potrebno da bi prešao na organsku.
- Taj proces je dug oko tri godine. Potrebno je da angažujete sertifikacionu kuću, za šta država daje pola novca. Za te više planinske predele, od 200 metara pa naviše, tamo gde hemije nije bilo, možete za šest do devet meseci da završite ceo proces konverzije ako se analizama zemljišta utvrdi da tu nije bilo hemije. Ovaj broj od 6.000 organskih poljoprivrednih proizvođača vrlo lako može da se duplira, naročito u sektoru voćarstva i povrtarstva. To je pogodno za male parcele, jer ako radite po klasičnoj metodologiji, teško da možete da napravite neki veliki profit, ali sa organskom proizvodnjom ta cena može da bude puta dva ili tri.
Ministar je najavio da će se davati veliki podsticaji za organsko stočarstvo.
- Po hektaru poljoprivrednog zemljišta konvencionalno dobijete 4.000 dinara godišnje kao podršku države, a za organsku dobijete 25.500 dinara. Nekada je svega jedan odsto otpadao na organsku proizvodnju, a sada taj procenat raste. Kada dođemo do pet odsto, napravili smo ozbiljan posao - ocenjuje on, i precizira da je „pre šest-sedam godina pod organskom proizvodnjom kod nas bilo oko 12.000 hektara, dok je danas oko 21.000 hektar“.
Sve što treba da znate o organskoj proizvodnji
Kako i zašto se orijentisati na proizvodnju budućnosti? Koje subvencije postoje u ovom domenu i koji bi to bili pojednostavljeni koraci do dobijanja subvencija, pitali smo Branislava Raketića, rukovodioca grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i Dimitrija Ivanovića, rukovodioca službe za organsku proizvodnju PKS.
- U poslednje dve godine se udvostručio izvoz, a nemate mnogo privrednih grana gde se tako brzo udvostručava izvoz. To je veliki potencijal i u svetu i kod nas - ističe Ivanović.
On je naveo interesantan primer jednog gazdinstva na kome od organske jabuke prave čips.
- Organska jabuka se seče, prolazi kroz sušaru i dobija se čips. Proizvođač se dosetio da sakuplja sok iz jabuke koji izlazi prilikom sušenja i sada ga prodaje kao micelarnu vodu u inostranstvu, i više zarađuje od toga nego od osnovnog proizvoda! To je dokaz da morate da budete i malo inventivni. Budućnost je u organskoj proizvodnji, odvažite se i krenete u to. Vaš proizvod će biti skuplji, zdraviji, ekološki čistiji, imaćete mirniju savest - poručio je Ivanović.
Šta vam je sve potrebno pri pokretanju organske proizvodnje, ali i kako da se prebacite sa konvencionalne na ovaj vid proizvodnje, možete se, kako navodi Raketić, informisati na sajtu ministarstva.
- Imamo rekordan izvoz, a kuriozitet je da nismo imali nijedan aspekt rizika, što pokazuje da je sistem kontrole kod nas dobar. Što se tiče subvencija, imamo direktna plaćanja po hektaru, koja su 550% veća u odnosu na konvencionalne, subvencije u delu stočarstva, gde smo rame uz rame sa evropskim farmerima, a treći vid subvencija se odnosi na refundiranje troškova prilikom angažovanja kontrolnih kuća, i taj iznos ide do milion dinara. Prvo se sklapa ugovor sa kontrolnom kućom, koja ide na inspekciju na terenu. Period konverzije u organski status zavisi od kultura kojima se bave, ali on se može i skratiti ako dokažete da na vašem zemljištu više od tri godine nisu korišćena veštačka đubriva, da nema hemijskog tretiranja - precizira on.
On ističe da akcenat treba da bude na razvoju stočarstva.
- Imamo bogomdana područja za to, poput istočne Srbije, Golije, Peštera, Stare planine. Ove godine nam je upravo to u fokusu, ali, naravno, moramo im obezbediti plasman. Želimo da podignemo potražnju za organskim proizvodima, da potrošač ima svest da korišćenjem tih proizvoda doprinosi sebi sa aspekta nutritivne vrednosti, ali i zaštiti životne sredine, u smislu smanjenja zagađenja. Mi ćemo imati do decembra 2024. rok do kada moramo naš sistem da prilagodimo EU - kaže on.
Mogućnosti plasmana
O mogućnostima plasmana, ali i o dostupnosti organskih proizvoda, ali i zašto kupci sve više ne samo u EU već i kod nas prelaze na organske proizvode, razgovarali smo sa Milenom Stević, asortiman menadžerkom dm drogerie markt, i Milenkom Dolovcem, proizvođačem „Dolovac Organic i tradicija“.
Dolovac, koji sa porodicom na više od tri hektara uzgaja jabuke, kruške, breskve, šljive, kaže da je organska proizvodnja dugotrajan i složen proces.
On je objasnio i kako je došlo do saradnje sa kompanijom dm.
- Oni su raspisali konkurs za domaće proizvode i od 700 proizvoda ušli smo u prvih 20. Usledila je saradnja kroz finalizaciju samog proizvoda, kako da pakovanje izgleda, koliko da bude, kako da se predstavimo i edukacija o tome šta očekuju kupci koji dolaze u dm. Sada nam se proizvodi nalaze u svim objektima dm-a na našem tržištu, a nedavno smo dobili žig „čuvarkuća“ - priča Dolovac.
Milena Stević ističe da prehrambene namirnice imaju značajnu ulogu, te da su u okviru njih organsku hranu prepoznali kao nešto na čemu treba dodatno raditi i upoznavati tržište i kupce.
- U asortimanu imamo više od 500 organskih proizvoda, tu se posebno ističe naša privatna robna marka dmBio, koja nudi više od 300 proizvoda organskog porekla po pristupačnim cenama. U celom tom tržišnom lancu prepoznali smo našu ulogu kao edukatora, nekog ko treba da radi na popularizaciji organske proizvodnje. Treba krenuti od osnovnih činjenica i razjašnjavanja, kao što je razlika između organskog, domaćeg i prirodnog proizvoda, jer domaće i prirodno ne mora nužno da znači i organsko. Organska proizvodnja podrazumeva kontrolisane procese proizvodnje od početka do kraja i zahteva visoke standarde koji su definisani propisima Republike Srbije. Jedino takav proizvod može da se deklariše kao organski. Upotreba organske hrane poslednjih godina je u konstantnom porastu, jer raste svest o zdravom načinu života - zaključuje ona.
Kada je reč o projektu dm Inkubator, Milena Stević navodi da je to bio jedan od vidova podrške domaćim proizvođačima i privredi.
- Tržište je izuzetno konkurentno i male organske proizvodnje nemaju priliku da na adekvatan način predstave svoje proizvode. Zato smo organizovali projekat dm Inkubator. Uz podršku stručnjaka iz različitih oblasti, prozvođači su mogli da steknu nova znanja koja će im pomoći u razvoju novih proizvoda - kaže ona.
Na pitanje da li su organski proizvodi skupi, ona pojašnjava da „organska proizvodnja zahteva visokokvalitetne sastojke, dodatne procese u okviru proizvodnje i kontrole, što utiče na cenu.
- Trenutno u asortimanu dm ima mnogo proizvoda po povoljnim cenama. Danas za manje od 200 dinara možete da kupite razne vrste namaza, mešavine za jela, napitke... - navodi ona, dok Dolovac ističe da generalno postoji stav da je organski proizvod skup:
- Međutim, s obzirom na to da je u proizvodu čista priroda, i oni koji poštuju prirodu razumeju zašto je organski proizvod za 30-40 odsto skuplji.
Kurir.rs/ Jelena Vukić
