Stiže nam Božić, veliki hrišćanski praznik uz koji se vezuju najlepši obredi i običaji. Za Detinjarije, etnolog dr Dragomir Antonić govori o tome šta za naš narod predstavljaju Badnji dan i Božić i kako deci učiniti ove dane posebnim:
Kako pamtite Božić iz svog detinjstva? Puna kuća. Baba, deda, roditelji, sestra, toplina iz šporeta, badnjak u uglu kuhinje, jer tada smo se svi okupljali oko stola u kuhinji, treperava svetla iz kandila, ikona Svetog Stefana, kujna, pasulj tučenjak, pržena riba, tihi razgovor, i glas Grge Zlatopera iz radio aparata. Komšija Jova je položajnik koji blagosilja ukućane, džara vatru iz šporeta badnjakom dok varnice lete oko njega a ja verujem da tad nikom na celom svetu nije hladno i da niko nije gladan. Badnji dan i Božić su se tad slavili krišom, jer religija je bila opijum za narod.
Prošli ste kao etnolog celu Srbiju, šta je za naš narod predstavljao Božić i koji elementi božićnog obreda su svuda bili najvažniji?
Radost, radost, radost. Skrivena ali vidljiva. Nikako napadna i glasna kao što danas ume povremeno da bude. Rođenje Hristovo, ljubav prema ikoni, česnica, badnjak pečenica i položajnik. Mirobožanje uz učešće svih članova porodice.
Božićna pšenica je u stanju da iz tela izbaci sve što šteti: Samo ako se ovako koristi! (RECEPT)
Šta su zapravo Badnje veče i Božić, zašto se večera na podu, šta predstavljaju badnjak, položajnik, česnica, pečenica?
Badnje veče je vreme iščekivanja. Božić je trenutak kad je objavljeno da je rođen Isus Hristos. Rodila ga je devica Marija, presveta Bogorodica, a začela ga Svetim Duhom.
Isus je rođen u štali zato se sedi na podu, položajnik je oličenje mudraca koji su svetu obznanili Hristovo rođenje. Česnica je hleb, a hleb je telo Hristovo. Pečenica je žrtva koja se prinosi Gospodu.
Kako bi pravilno trebalo proslaviti Božić? Kako prilagoditi obred savremenom životu u stanovima a zadržati suštinu?
Slavite sa radošću i ljubavlju. Budite radosni. Ikona, česnica, badanjak koji će stajati na mestu gde vam odgovara i položajnik koji će vam čestitati praznik i prisustvo makar na jednoj liturgiji tokom dana praznovanja. Nema strogih pravila kad je radost u pitanju.
Danas imamo kao centralni sekularni praznik proslavu Nove godine i celu industriju koja se vrti oko nje. Kako deci učiniti Božić posebnim i nadmašiti sve to novogodišnje blještavilo koje fascinira mališane?
Ostavite Novu godinu vrtićima i školama. U svom domu slavite Badnji dan i Božić. Praznujte sa radošću i deca će sama osetiti da sreća, radost i ljubav su najvažniji.
Srbi slave Tucindan: Ovi običaji se vekovima poštuju!
Mnogi roditelji su u nedoumici treba li za Božić deci deliti poklone, iako su ih već, po pravilu, dobila nedelju dana pre toga, u novogodišnjoj noći?
Zašto uopšte morate deci davati poklone za Novu godinu? U nauci je odavno poznato da su nove stvari, otkrića, običaji uvek agresivni i žele da potisnu staro. Što su noviji ili mlađi to su agresivniji. Osvrnite se oko sebe i svuda ćete čuti kako je novi model telefona neuporedivo bolji od starog modela, kako je novi model usisvača mnogo brži od starog, a nova mušema se lakše čisti nego stara jer je proizvedena od novih materijala… i može ovako da se nabraja do sledećeg Božića.
Kako vi proslavljate Božić sa svojim unucima, čemu ih učite i šta je za njih najlepše u ovom prazniku?
Svi smo na okupu. Badnjak, ikona, česnica, i mnogo igre. Koristim i savremenu tehnologiju. Sa računara puštam Božićne pesme, a onda mi stariji pričamo, tako da nas i mlađi čuju, a mi se kao ne obraćamo njima, kako je to bilo kad smo mi bili mali kao oni. Upamtite, deca vas krišom posmatraju i sve upijaju. Zato pričajte i savetujte ali se ne obraćajte njima. Tako sam i ja učio od mojih roditelja, babe i dede i mnogih rođaka. Ja bih se sakrio ispod stola, a oni su se pravili kao da mene nema i pričali priče koje sam ja zapamtio za celi život. Moramo biti i malo lukavi, jer naša su deca bistra i pronicljiva.
Autor: Jovana Papan, izvor: Detinjarije
Praznici utiču na porodične odnose: Zašto nas bližnji "izluđuju" u vreme praznika?!
