Istorija

Vidovdan, dan kada je stradao knez Lazar: Srbi će se uvek sećati ovog!

Kada je pričestio vojsku i krenuo u boj na Kosovo, šljive su se okrenule za njim i od tada rastu uvrnuto ispred crkve Lazarice
Lifestyle 27.06.2017. - 21:38h Autor: BastaBalkana.com, niskevesti.rs
Foto: Wikipedia

Srpska pravoslavna crkva 28. juna obeležava Vidovdan, praznik za koji je svaki Srbin neraskidivo vezan. To je dan kada je pogubljen knez Lazar, mnogi kažu da je to dan kada je počela propast Srpskog carstva.

 

Knez  Lazar,  koji je vladao od 1371. do 1389 godine u oblasti triju Morava, predstavlja jednog od najvažnijih srpskih vladara. Proslavio se učešćem u Kosovskoj bici, u kojoj je i izgubio život, ali koja ga je ujedno svrstala u red besmrtnika.

 

O kneževom životu pre početka vladavine i o njegovim precima,  ne zna se mnogo.

 

Car Lazar Hrebeljanović bio je srpski vladar koji se proslavio u boju na Kosovu u kome je i poginio 1389. godine, nakon čega je proglašen za sveca. Veruje se da je rođen oko 1329. godine u Prilepcu od oca Pribaca, logoteta na dvoru kralja Dušana, dok je ime njegove majke istoriji ostalo nepoznato. Kao mladić, Lazar je i sam služio na dvoru pomenutog cara od koga je dobio i titulu stavioca.

 

Godine 1353. car Lazar Hrebeljanović oženio se Milicom, ćerkom kneza Vratka koji je bio iz roda Nemanjića. Sa Milicom je imao osmoro dece: ćerku Maru, koja je bila udata za Vuka Brankovića, Draganu, Teodoru, Jelenu, Oliveru, čiji je suprug bio osmanski sultan Bajazit I, sina Stefana, srpkog kneza i despota, Vuka i Dobrivoja.

Car Lazar Hrebeljanović dao je sebi titulu gospodara svih Srba, a vladarsko ime bilo mu je Stefan. Zahvaljujući njemu, crkvena anatema skinuta je sa Srbije kada je carigradki patrijarh Flotej poslao jermonahe Marka i Mateja da to svećano urade, te je 1375. godine izabran prvi srpski patrijarh.

 

Godine 1373. car Lazar je zajedno sa kraljem Ludvigom I i bosanskim banom Tvrtkom porazio župana Nikolu Altomanovića, koji je pokušao da od Dubrovnika oduzme Ston i Pelješac. Zarobili su ga, oslepeli i podelili među sobom oblast koja mu je pripadala, a car Lazar i njegov zet Vuk Branković dobili su oblast od Rudnika do Kosova.

 

Knez Lazar imao je veliku želju da pomiri Pećku i Carigradsku patrijaršiju u čemu je i uspeo 1375. godine. Čin je obavljen u Peći u prisustvu ne samo crkvenih velikodostojnika, već i velikog broja velmoža.

 

Na Vidovdan, 28. juna 1389. godine, odigrala se bitka na Kosovu, kada je srpska država branila od Turaka južnu granicu svoje teritorije.

 

Vojska se sastala kod crkve brvnare u Prolomu gde se i pričestila. U porti rastu šljive, uvek ih je šest, čija stabla se uvijaju uvek u istom smeru, prema legendi ka Kosovu prateći vojnike.

 

Na ovom mestu 1389. godine izgrađena je crkva brvnara u kojoj je pričešćen deo srpske vojske. Ona je kasnije, posle Kosovske bitke i pogibije kneza Lazara, nazvana Lazaricom. Legenda kaže da je u selu Dankovići knez Lazar predanio, u mestu Trpeze večerao, a u mestu Prolom vojsku pričestio i tada rekao: "Pevajte moja vojsko, nek se sve prolama. Nek čuju Turci da se Srbi ne boje nikog osim Boga".

 

Od tada svih šest šljiva u porti ove crkve i stare i mladice rastu uvrnuto, a izgledaju kao da ih je neko silom uvrtao. Meštani pričaju da su pokušavali da ih presade na druge lokacije, ali tamo rastu pravo i ne uvrću se. Ne pamte da je i jedna od njih ikada dala plod. Postoje dve legende o uvijanju šljiva. Prema jednoj, šljive se uvijaju od žalosti za knezom Lazarom i njegovim vojnicima koji su pošli u smrt i ujedno uvijene šljive simbolizuju slogu i jedinstvo. Druga verzija kaže da se šljive uvijaju u pravcu Kosova gledajući za vojnicima koji su se pričešćivali i prolazili pokraj šljiva.

 

U ovoj bici najviše se istakao Miloš Obilić, koga je Vuk Branković osudio kao izdajnika, iako je sam to bio. Obilić je uspeo da ubije sultana Murata. No, i caru Lazaru je ubrzo odrubljena glava.

 

Kako bi se nakon bitke sklopio mir sa Turskom koja bi dozvolila i prenošenje Lazarevih moštiju, njegova ćerka Olivera morala je da ode u harem Bajazita I 1390. Godinu dana kasnije, njegove mošti prenesene su u njegovu zadužbinu, manastir Ravanicu.

Zabluda vezana za glavu kneza Lazara

 

Jedna od istorijskih zabluda vezanih za Svetog Kneza Lazara je i ona da je njegova glava, pošto su je Turci odrubili, zauvek ostala odvojena od njegovog tela. Prema nekim pričama bačena je u obližnji kladenac, odneta u Istanbul ili su je Turci negde tajno zakopali. Postoji verovanje da će "srpskom narodu u istoriji krenuti nabolje onda kada Kneževa glava bude pronađena i spojena sa njegovim telom".

 

Još 1567. godine Marko Antonije Pigafeta, putujući u Istanbul posetio je Ravanicu i imao prilike da vidi mošti Svetog Kneza Lazara. U svom Putopisu on je zabeležio: "Pokazali su nam ga, zapravo pokazali su nam samo jednu ruku, jer kažu da im je zbog ograničenih privilegija zabranjeno pokazivati ga celog; stoga su nam pokazali samo jednu ruku, dok je sve ostalo bilo poriveno velom.“

 

Ovaj zapis dokazuje da su mošti kneza Lazara odavno prikazivane samo delimično otkrivene. Prilikom pregleda Kneževih moštiju 12. juna 1952. godine, teolog i istoričar umetnosti, dr Leontije Pavlović zapisao je sledeće:

 

"Sačuvano je telo od ramena do stopala sa sasušenim muskulama… Lazareva glava je odvojena od tela i umotana u belo platno koje je unaokolo izvezeno. Povrh njega je crveno platno, na čijoj je sredini krupan vez krune oivičene biserom. Glava je sa svima muskulima na licu. Na glavi nema kose, a ušne školjke su male.

 

Lobanja je na temenu nasilno probijena, a deo kosti je upao u danas praznu lobanju. Oči su vrlo dobro sačuvane, nos je spljošten, gornji deo grkljana i jezika postoje. Neki delovi kože ispod donje vilice vise tako da ostavljaju utisak jezive grozote…"

 

Ovim je nesumnjivo potvrđeno da se uz ostatak moštiju nalazi i glava Svetog Kneza. Neposredno pre otpremanja moštiju Svetog Kneza na put po srpskim zemljama 1988. godine srpski antropolog iz Londona prof. Srboljub Živanović takođe je pregledao Kneževe mošti i utvrdio da se glava nalazi uz ostale delove tela.. Zapis prof. Grujića demantuje ranija pisanja o tome kako su Hrvati "mošti vlaškog cara Lazara izbacili na put da ih psi raznesu."

 

Mošti srpskih svetitelja, između ostalih i kneza Lazara počivale su mirno u Sabornoj crkvi u Beogradu narednih 46 godina. Sveti arhijerejski sabor SPC doneo je još 30. maja 1954. godine odluku da se mošti Svetog Kneza Lazara prenesu u njegovu zadužbinu Ravanicu, ali zbog razumljivih okolnosti do te translacije nije došlo sve do 1988. godine.

 

Kada su 28. juna 1988. godine otpočele pripreme za proslavu 600 godina od Kosovske bitke i mučeničke smrti Svetog Kneza Lazara, njegove mošti svečano su ispraćene na put po Srbiji dug više od godinu dana. Od tog dana pa sve do 9. septembra 1989. godine mošti kneza Lazara boravile su u Vrdniku, Ozrenu kod Tuzle, Tronoši, Loznici, Petkovici, Osečini, Valjevu, manastirima Ćelije i Lelić, Bogovađi, Lazarevcu, Topoli, Kragujevcu, Žiči, Ljubostinji, Studenici i Novoj Pavlici.

 

Na dan centralne proslave šest vekova od Kosovske bitke srpski narod imao je prilike da se pokloni moštima Svetog Kneza u manastiru Gračanica na Kosovu. Potom su mošti boravile u Prištini, Kuršumliji, Prokuplju i Nišu.

 

Više od mesec dana bile su izložene u crkvi Lazarica u Lzarevom prestonom Kruševcu, a potom su prenete u manastir Gornjaki u Ćupriju. Posle skoro tri veka mošti Svetog Kneza položene su ponovo u njegovu zadužbinu, manastir Ravanicu, gde se i danas nalaze.

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...