Mesec zaljubljivanja

Narodna verovanja za mesec maj: Evo zašto se prema crkvenom tumačenju naziva carski!

Srpski narodni kalendar ima skup manje-više nepisanih pravila za svaki mesec u godini, kojih se srpski narod vekovima pridržavao
Lifestyle 04.05.2017. - 20:11h Autor: opanak.rs
Foto: Thinkstock

Maj mesec se prema crkvenom tumačenju naziva carski, u staroj slovensko – srpskoj tradiciji nazivan je traven, a u tradicionalno srpskoj cvetanj ili cvetnik. Srpski narodni kalendar ima skup manje-više nepisanih pravila za svaki mesec u godini, kojih se srpski narod vekovima pridržavao.

 

Tako se maj od davnina smatra mesecom u kom se zaljubljuju čak i oni koji kažu da nisu nameravali niti sebe smatraju osobom zaljubljive prirode.

 

Ove začine i biljke unesite u kuću: Oteraćete nesreću i siromaštvo!

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Zbog toga su i osobe koje se rode u maju ovakve. Vesele su i po prirodi vedra duha. Oštrog pogleda, sklone ka naukama i učenju. Pametne su, pa će novac lako zarađivati, ali isto tako i brzo trošiti i zbog toga mogu da imaju velike nevolje. Naizgled su mirne, ali zapravo lako planu i tada mnogo govore. Reč je o otvorenim osobama koje odmah „u brk” kažu šta hoće i šta o osobi misle. April im je baksuzan mesec i tada će imati svakakve štete. Treba da se paze bolesti stomaka.

 

Maj mesec se smatra granicom između zime i leta, a sve ritualne radnje koje se vrše vezane su za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Najviše magijskih rituala u predhrišćansko doba vršeno je oko Đurđevdana, jer je od tog dana zavisilo kakav će biti čitav maj.

 

Staro verovanje otkriva: Šta nosite, takva će vas sreća pratiti!

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što je primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.

 

Iz tog perioda potiče i kićenje vrata, prozora i čitave kuće raznim biljem, kako bi godina i dom bili "berićetni" – "da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru". Ponegde je običaj da ovo kićenje zelenilom vrše na sam Đurđevdan pre zore.

 

Pitali vladiku Nikolaja da li danas ima pravih hrišćana: Njegov odgovor nikada neće zaboraviti!

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem "da budu napredni kao vrba", kite zdravcem "da budu zdravi kao zdravac", koprivom "da kopriva opeče bolesti sa njim" i selenom "da im duša miriše kao selen".
Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.

 

Vojvođanski rečnik danas malo ko razume: Kad se budete ačili, i'te u očin!

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs