Ako je neki pisac razumeo život u svoj svojoj teškoći i melanholiji je Franc Kafka.
Odrođen, otuđen i izgnan, njegov svet je bio mikrokosmos svakodnevnog postojanja. Danas ne postoji bolji termin da se opišu opresivne i rigidne institucionalne strukture u kojima živimo nego kao "kafkijanske".
Običan čovek živi svoj život kroz rituale, serije uvežbanih zadataka koji se iznova i iznova proživljavaju. Ali, tome se ne vidi kraj, jer su tako jake te strukture da mi sami sebe varamo da smo ih "izabrali" slobodnom voljom.
Odabrali smo nekoliko Kafkinih citata koji su sve važniji za život u današnjem površnom svetu. Povrh svega, život je samo iluzija koju treba da održimo da bismo preživeli:
- U čovekovoj borbi protiv sveta, kladite se na svet.
- U kavezu sam u potrazi za pticom.
- Jedan od prvih znakova spoznaje je želja za smrću.
Šta smo to uradili sa životom: Imamo velike kuće, a male porodice, mnogo diploma, nimalo znanja!
- Slobodan sam i zato sam izgubljen.
- Svaka revolucija isparava i za sobom ostavlja sluz nove birokratije.
- On je užasnut mislima o smrti jer još uvek nije živeo.
- Putevi se stvaraju hodanjem.
- Samo su zbog svoje gluposti sposobni da budu sigurni u sebe.
- Obično rešavam probleme tako što im dozvolim da me progutaju.
- Zaboravi sve. Otvori prozore. Očisti sobu. Vetar šiba kroz nju. Vidiš samo njenu prazninu. Tražiš na svakom ćošku, a sebe ne nalaziš.
Kćeri, ne nosi marke, budi marka: Najbolji savet majke koji ćete ikada čuti!