Srpski Romeo i Julija

Toliko su se voleli, da ga je bilo strah sreće: Tragedija velike ljubavi Lenke i Laze Kostića

Gotovo je sve. Da li je mogao da bude svirepiji, napisala je Lenka u svom spomenaru
Lifestyle 15.12.2016. - 15:09h Autor: opanak.rs
Foto: Wikipedia

Jedna od najlepših i najtragičnijih ljubavnih priča srpske književnosti vezana je za srpskog pesnika Lazara Lazu Kostića i mladu Jelenu – Lenku Dunđerski.

 

Sva tragedija i veličina jedne ljubavi do sada je bila ovekovečena samo u velikoj poemi Santa Maria della Salute, koju je Laza Kostić napisao deceniju i po nakon tragedije.

 

Laza Kostić se nakon doktoriranja u Pešti, vratio u Vojvodinu i radio u Novom Sadu kao nastavnik, advokat i predsednik suda. Da bi se na poziv Lazara Dunđerskog preselio na njegovo imanje u Čelarevu, gde je 1891. prvi put sreo Lazarevu kćer Lenku i odmah se zaljubio u nju. Malo je reći da je Kostić bio očaran njenom lepotom i mladošću. Pesnik je imao 50, a Lenka tek 21 godinu. Uprkos godinama rodile su se obostrane simpatije i emocije su rasle iz dana u dan.

 

Kao prijatelj porodice Dunđerski i vrlo častan i moralan čovek, Laza Kostić je bio svestan nemogućnosti njihove veze, ali mlada Lenka se sve vreme nadala. Izuzetno lepa kći vojvođanskog veleposednika, plavih očiju, visoka i skladna stasa, govorila je nekoliko jezika, svirala klavir, mnogo putovala i volela jahanje.

 

Laza Kostić činio je sve da je izbegne. Čak joj je nudio druge prosce, preporučivao i provodadžisao. Tako joj je jednom pričao o Nikoli Tesli, tada mladom naučniku, ambicioznom i inteligentnom. Ali, Lenka je uporno odbijala, ne shvatajući zašto joj to radi i neprestano je povređuje, ne želeći da joj prizna koliko i sam pati zbog nje.

 

"Udajte se, udajte, gospođice Lenka, oslobodite i mene i moju patnju i čežnju".

 

"Ali, g. Lazo, zašto se ne bih udala za vas?"

 

"Ja sam star i nedostojan vas. Ni po čemu vas nisam dostojan," ponavljao je.

 

U jedno je Lenka bila sigurna: "Toliko sam mu puta pisala, ponavljala, ne vredi. Ali boriću se i izboriti za njega."

 

Kako bi se sklonio od Lenke i pokušao da nađe svoj mir, Laza Kostić odlazi u manastir Krušedol na Fruškoj gori.

 

Kako je Crnjanski osvojio najlepšu Beograđanku: Oženio je pa je posle varao s kim je stizao! (FOTO)

 

Foto: Wikipedia
Foto: Wikipedia

Pesnik je iz manastira Krušedola nastavio da piše Tesli, ali naučnik je jasno odbio svaki vid daljeg provodadžisanja, stavljajući do znanja da ga zanima samo nauka. Kostićeve emocije su bile toliko jake, da je u manastiru još 1892. godine napisao pesmu „Gospođici L. D.”, posvećujući je svojoj Lenki Dunđerski.

 

Pesmu je priložio u Lenkin spomenar, sa kutijom od finog drveta i ružama islikanim na poklopcu, tako što ju je poklonio dvorcu Dunđerskih u Čelarevu.

 

Da bi jednom za svagda pobegao od nemoguće ljubavi, Laza Kostić prihvata predlog Lenkinog oca i 1895. ženi Julijanu Palanački iz Sombora. U septembru iste godine Lenka u svoj dnevnik zapisuje: "Gotovo je sve. On se oženio! Da li je mogao da bude svirepiji? Za kuma je pozvao mog oca! Savršen zločin, bez traga. Ali zašto? Šta sam nažao učinila? Zašto se oženio za bogatstvo i samo zbog toga? Čujem, nije ni lepa, ni mlada, samo miradžika. Zar na to spade moj veliki pesnik i svi njegovi, i moji ideali? Otišla je moja sreća. Našto sada i život?"

 

Nikada nisam pogledala drugog: Najtužnija ljubavna priča stare Jugoslavije!

 

 

Laza je Julku Palanački isprosio još pre 1884. godine, pre poznanstva sa Lenkom, ali Julkina majka nije dopustila da pođe za njega. Julka je bila strpljiva, čekala ga godinama i najzad dočekala. Međutim, vrhunac tragedije zbio se nakon vesti o Lenkinoj smrti.

 

10. septembra 1895. Julka i Laza su se venčali. Kum je bio Lenkin otac, Lazar Dunđerski. Dva meseca kasnije, dok su mladenci bili u Veneciji na bračnom putovanju, mlada Lenka Dunđerski je tragično preminula od tifusne groznice u Beču, 8. novembra, na svoj 25. rođendan.

 

Nakon saznanja o smrti nesuđene drage, Laza Kostić otišao je u Crkvu Gospe od Spasa u Veneciji (Santa Maria della Salute) da se moli. 14 godina posle Lenkine smrti, a nepunu godinu pre sopstvene smrti – 1909, objavio je svoju najlepšu ljubavnu pesmu, jednu od najlepših ikad napisanih na srpskom jeziku – Santa Maria della Salute, kao krik i očajni vapaj za izgubljenom ljubavi.

 

Postoji i priča da Lenka nije umrla od "tifuzne groznice", već da se otrovala zbog neostvarene ljubavi, ili jednostavno "svisnula", kako to i sam Kostić govori u svojoj poemi. Pesniku je ostalo samo da Gospi od Spasa zatraži oproštaj za grehe, kriveći sebe za Lenkinu smrt: Kajan ti ljubim prečiste skute,/Santa Maria della Salute.

 

A svoj dalji život bez Lenke za njega je postao teška “beznjenica”.

 

Ovako je nastala najlepša ljubavna pesma: Čekaj me i ja ću sigurno doći! (VIDEO)

 

Pogledajte najavu za novi film o Lazi i Lenki:

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs