Sigurno ste mnogo puta čuli da ne treba da sudite nikome, a na ovu temu postoji čak i nekoliko poslovica.
Prvi od razloga zašto nikada nikoga ne treba da osuđujete jeste to što zasigurno ne znate sve detalje! Čak i kada su u pitanju sami akteri događaja ili ljudi bliski njima, oni su skloni da sakrivaju ili dodaju određene detalje, koji vrlo često nemaju veze sa istinom. Jednostavno, to je u ljudskoj prirodi.
Ova priča uveriće vas još jednom u to, a vi se trudite da ne sudite, da i vama ne bi bilo suđeno na isti način!
"Stariji muškarac je ušao u voz sa svojim 25-ogodišnjim sinom i zauzeli su svoja mesta. Mladi čovek je seo pored prozora. Čim je voz krenuo, mladić je izbacio ruku kroz prozor, kako bi osetio strujanje vazduha i odjednom je uzbuđeno povikao:
- Tata, vidiš li kako sve drveće ide nazad!
Devojčica imala samo dve jabuke, tražili joj jednu: Dokaz da nikad ne treba da osuđujete druge!
Stariji muškarac se na to samo osmehnuo. Pored mladog čoveka je sedeo bračni par. Oni su bili malo zbunjeni time što se 25-ogodišnji mladić ponaša kao malo dete. Iznenada je mladi čovek ponovo oduševljeno povikao:
- Tata, vidiš jezero i životinje... Oblaci putuju zajedno sa vozom!
Bračni par je i dalje zbunjeno posmatrao čudno ponašanje mladog čoveka u kome njegov otac, reklo bi se, nije nalazio ništa čudno. Počela je kiša i kapi kiše su dotakle mladićevu ruku. On se ponovo ispunio radošću i zatvorio oči. A potom je uzviknuo:
- Tata, pada kiša, voda me dodiruje! Vidiš li, tata?
Želeći da nekako pomogne, bračni par je upitao starijeg muškarca:
- Zbog čega ne odvedete sina na neku kliniku na konsultaciju?
Stariji muškarac je odgovorio:
-Samo što smo izašli sa klinike. Danas je moj sin prvi put u životu dobio vid..."
Kako treba pamtiti zlo: Poučna priča o dva prijatelja u pustinji!
