- Britanska medijumka Ti Džej Higs tvrdi da joj se pokojna baka javlja preko zvona na godišnjicu smrti, uz zvukove i obaveštenja bez ikoga na vratima.
- Kaže da električni i elektromagnetni uređaji mogu biti most između živih i mrtvih, a slične pojave povezuje i sa sigurnosnim kamerama.
Može li zvono na ulaznim vratima da se oglasi i kada ispred njih nema nikoga? Da li neobjašnjiva obaveštenja sa sigurnosnih kamera, neobični zvuci i elektronski uređaji koji se sami uključuju mogu imati veze sa ljudima koje smo izgubili? Britanska medijumka Ti Džej Higs (TJ Higgs), koja se ovim poslom bavi već 26 godina, tvrdi da je upravo preko kućnog zvona doživela neke od najneobičnijih trenutaka u svom životu.
U autorskom tekstu za Daily Mail ispričala je kako joj se, prema njenom uverenju, pokojna baka javlja svake godine na godišnjicu smrti, ali i zašto smatra da električni uređaji mogu biti svojevrsni most između živih i mrtvih.
„Električna energija je jedan od najlakših načina da nam se duhovi obrate“
Prednost pametnog zvona sa kamerom, poput uređaja Ring, sasvim je očigledna: možete da vidite ko vam dolazi pre nego što otvorite vrata.
Međutim, prema iskustvu medijumke Ti Džej Higs, stvari nisu uvek tako jednostavne. Ona veruje da osoba koja zvoni ponekad može biti prisutna samo u duhovnom obliku.
„Tokom 26 godina rada kao medijum otkrila sam da je električna energija jedan od najlakših načina na koje duhovi mogu da privuku našu pažnju“, piše Higs.
Prema njenom uverenju, električna i elektromagnetna energija predstavljaju svojevrstan most između fizičkog i duhovnog sveta, omogućavajući preminulima da komuniciraju sa onima koji su ostali iza njih.
Ona smatra da je takva komunikacija naročito verovatna tokom Noći veštica, kada se mnogi ljudi prisećaju pokojnika, jer je, kako veruje, tada granica između dva sveta tanja nego inače.
„Možda ćete se podsmehnuti ovoj ideji, ali znamo da možemo da podignemo slušalicu i razgovaramo sa nekim na drugom kraju sveta. Zar je toliko teško zamisliti da naši preminuli voljeni, koji prema mom uverenju zauzimaju isti prostor kao i mi, samo u drugoj dimenziji, mogu pronaći način da stupe u kontakt sa nama?“
Za nju je, kako tvrdi, taj kontakt uspostavljen upravo preko kućnog zvona.
Pokojna baka joj se, kako tvrdi, javlja svake godine u isto vreme
„Već deset godina moja baka Ajvi podseća me na svoje prisustvo tako što aktivira moje Ring zvono u pet sati ujutru, na godišnjicu svoje smrti.“
Prvi put kada se to dogodilo, Higs je bila potpuno zbunjena.
Kamera je pokazivala da ispred ulaznih vrata nema nikoga. Međutim, obaveštenje nije bilo jedino što je čula. Istovremeno se začuo i snažan udarac u vrata.
„Nije bila u pitanju loša internet veza, jer je zvono bilo praćeno jakim udarcem u vrata.“
Njeni psi, koji inače počinju da laju čim se neko približi kući, ovog puta ostali su potpuno mirni.
Upravo zbog toga poverovala je da joj se javlja pokojna baka.
Njeno uverenje dodatno je ojačalo kada se ista situacija, prema njenim rečima, ponovila naredne godine, a zatim i svake sledeće, uvek na godišnjicu bakine smrti.
„Kada razgovaram sa pokojnicima, zvono se odmah oglasi“
Međutim, godišnjica bakine smrti nije jedina prilika kada se, kako tvrdi, u njenoj kući događaju neobične stvari.
Higs objašnjava da sa preminulim članovima porodice najčešće pokušava da razgovara u kuhinji, gde je mirno i tiho.
Ponekad ih pita da li su dobro ili šta se dešava sa njima.
„Odgovor je uvek trenutan. Zvono se oglasi, a ispred vrata nema nikoga. Bar nikoga ko je živ.“
Ona takve trenutke doživljava kao potvrdu da su njeni najmiliji i dalje uz nju.
„To je način na koji me voljena osoba umiruje i poručuje mi da je tu.“
Prema njenom mišljenju, duhovi koriste zvono zato što je takav signal mnogo teže ignorisati nego obično obaveštenje na telefonu ili tabletu.
„Ako čujete zvučni signal na tabletu ili obaveštenje na telefonu, lako možete da ga zanemarite. Zvono je njihov način da kažu: 'Ovde sam!'“
Zvono je samo od sebe počelo da svira rođendansku pesmu
Higs tvrdi da ovakve pojave nisu ograničene na savremene pametne uređaje.
Slična iskustva, kako kaže, imala je i sa običnim kućnim zvonom.
Njeno prethodno zvono uglavnom je reprodukovalo melodiju klasične muzike. Međutim, na određene rođendane iznenada bi počelo da svira pesmu „Happy Birthday“.
Prvi put se to dogodilo na rođendan njene pokojne bake.
„Moj sin Džejms tada je živeo sa nama. Nekoliko puta smo prošli kroz sve melodije koje je zvono nudilo, ali pesme 'Happy Birthday' nije bilo među njima.“
Još jedan neobičan događaj, prema njenim rečima, dogodio se na rođendan njenog supruga.
Zvono je počelo da svira rođendansku pesmu upravo u trenutku kada je on bio rođen.
„Verujemo da je njegova pokojna majka bila ta koja je pokrenula zvono.“
Higs priznaje da bi mnogi ovakve događaje pripisali slučajnosti, ali ističe da nije jedina osoba koja tvrdi da je doživela nešto slično.
Frizerki je zazvonilo na vratima dok je razmišljala o pokojnom dedi
Jednom prilikom njena frizerka Šarlot uređivala joj je kosu u svom domu.
Dok je Higs prolazila hodnikom, oglasilo se Ring zvono.
Upitala je Šarlot ko je došao, ali ispred vrata nije bilo nikoga.
„Odmah sam intuitivno osetila da je to njen pokojni deda.“
Šarlot joj je tada priznala da joj se slične stvari često dešavaju, naročito kada razmišlja o dedi.
Njih dve su otišle u dnevnu sobu, a Higs joj je predložila da zamoli dedu da se zvono ponovo oglasi.
U početku se ništa nije dogodilo.
Međutim, čim je medijumka ponovo zakoračila u hodnik, zvono je zazvonilo.
„Otvorila sam vrata za manje od sekunde. Nikoga nije bilo napolju, a u ulici nije postojalo mesto na kojem bi neko mogao tako brzo da se sakrije.“
Higs naglašava da je i sama razmišljala o mogućnosti da se neko od dece šali sa njima.
„Nisam naivna. I sama moram da razmotrim mogućnost da se deca poigravaju zvonom. Ali to se nije uklapalo u ono što smo doživele.“
Kasnije je saznala da je Šarlotina baka u tom periodu bila veoma bolesna.
Medijumka veruje da je pokojni deda na taj način pokušavao da uteši unuku i poruči joj da će sve biti u redu.
Sigurnosne kamere beleže osobe kojih nema
Prema tvrdnjama Higs, kućna zvona nisu jedini elektronski uređaji preko kojih se preminuli navodno javljaju svojim najmilijima.
Ona veruje da i sigurnosne kamere mogu da zabeleže neobične pojave koje ljudi tumače kao prisustvo duhova.
Njen sin Rajan i njegova devojka imaju kamere u kući kako bi tokom radnog vremena mogli da nadgledaju kućne ljubimce.
Međutim, kako kaže, mnogo puta dobijali su obaveštenja da je kamera detektovala osobu, iako su njihovi ljubimci bili u drugoj prostoriji.
Rajanova devojka opisivala je i ono što je doživljavala kao prisustvo muškarca koji sedi na sofi.
„Verujem da je to jedan od njenih pokojnih baka ili deka“, navodi Higs, misleći na nekog od njenih preminulih predaka.
Kako razlikovati neobičnu pojavu od običnog tehničkog kvara?
Iako veruje u komunikaciju sa duhovima, Higs ističe da nije svaka neobična pojava dokaz natprirodnog prisustva.
„Naravno, morate razmotriti i sasvim obična objašnjenja. Ne bih svako treperenje svetla protumačila kao poruku. Prekidač za regulisanje jačine svetlosti može da izazove promene u osvetljenju, a kamere mogu da registruju insekte ili prašinu.“
Ipak, smatra da ljudi koji neprestano doživljavaju slične događaje mogu pokušati da uspostave kontakt sa pokojnicima.
Njen savet je da se obrate preminuloj osobi i zamole je za neki znak, naročito na datum koji je za njih imao poseban značaj.
„Zamolite voljenu osobu da vam pošalje znak, možda na neki važan datum, ili joj jednostavno recite da biste želeli da znate da je blizu.“
„Ako nešto niste stigli da kažete pokojniku, napišite mu pismo“
Higs smatra da komunikacija sa preminulima ne mora da bude zastrašujuća, već da može predstavljati izvor utehe za ljude koji tuguju.
Zato savetuje da oni koji nisu stigli da izgovore nešto važno svojim pokojnim bližnjima zapišu sve što im je ostalo na srcu.
„Ako postoje stvari koje nikada niste stigli da kažete nekome ko je preminuo, zapišite ih. Dajte sebi trenutak da priznate šta nosite u sebi. Verovatno će se pojaviti kako bi vas utešili.“
Prema njenom uverenju, preminuli ne napuštaju u potpunosti ljude koje su voleli, već nastavljaju da budu prisutni na načine koje ne možemo uvek da razumemo.
„Posete pokojnika ne moraju da budu zastrašujuće niti uznemirujuće. Zato se tokom Noći veštica, kada je granica između svetova najtanja, prisetite da nas mrtvi zapravo nikada ne napuštaju i da uvek čekaju priliku da nas podsete da su tu.“
