Na Reditu se već godinama vrti isti spisak na kojem su evropski narodi rangirani prema lepoti, a reakcije nisu izostale. Korisnici su odmah krenuli da traže svoju zemlju na listi, upoređuju rezultate sa susedima i raspravljaju o tome ko se zaista može pohvaliti najlepšim ljudima.
Naravno, lepota je subjektivna i teško ju je svesti na brojke ili poredak. Ipak, fascinacija fizičkom privlačnošću traje vekovima. Od antičke Grčke, čiji su umetnici težili idealnim proporcijama, do savremenog doba, lepi ljudi inspirišu umetnost, modu i popularnu kulturu, često zauzimajući posebno mesto u kolektivnoj mašti. Ali gde su se na ovoj listi našli Srbi i da li su očekivanja opravdana?
Sajt koji ocenjuje lepotu čitavih naroda
Veb stranica „BeautifulPeople.com“ procenjuje atraktivnost naroda na planeti na osnovu njihovog izgleda. Neko će reći da je takav izbor „plitak“ ili neobjektivan, ali podaci prikupljeni u ovom istraživanju zaista su fascinantni.
Upravo zato se o ovakvim spiskovima uvek priča duže nego što bi se očekivalo. Kada lepotu pretvorite u bodove, rasprava postaje lična, jer svako u rangiranju vidi i sebe i svoje bližnje.
Jedni se smeju, drugi se ljute, a treći odmah traže objašnjenje zašto je njihova zemlja tako nisko.
Šveđani na vrhu, a iza njih tri naroda
Rezultati evropske ankete objavljeni su na Reditu, a Šveđani su dobili najveći broj bodova. Odmah iza njih najbolje kotiraju Francuzi, Španci i Norvežani.
Najlepši ljudi Evrope – gde su se našli Srbi?
- Šveđani – na vrhu liste.
- Rumuni – 37 bodova.
- Mađari – 30 bodova.
- Hrvati – 25 bodova.
- Srbi – 17 bodova.
- Slovenci – 9 bodova.
- Crnogorci – 9 bodova.
- Stanovnici Bosne i Hercegovine – 4 boda
Srbi i Srpkinje nisu loše prošli. Osvojili su 17 bodova, što je više od Slovenaca sa 9 bodova, Crnogoraca koji takođe imaju 9 bodova i žitelja Bosne i Hercegovine sa svega 4 boda.
Prema istoj mapi, lepši u komšiluku su Hrvati sa 25 bodova, Mađari sa 30 i Rumuni sa čak 37 bodova.
Rasprave o tome ko su najlepši ljudi Evrope ne prestaju, ali ovu mapu ipak treba posmatrati kao zanimljivost, a ne kao pouzdan prikaz stvarnosti.
Zašto ove brojke ne treba shvatiti ozbiljno
Anketa je rađena na vrlo malom uzorku i to još 2013. godine, pa se rezultati ne mogu smatrati potpuno tačnim. To najbolje pokazuje podatak da je Vatikan, na primer, imao 33 boda, a Kipar samo 1. Nakon ovog istraživanja više nisu pravili nova, a pitanje je kako bi se danas ova statistika promenila i u čiju korist.
Stil / Krstarica